Javascript must be enabled in your browser to use this page.
Please enable Javascript under your Tools menu in your browser.
Once javascript is enabled Click here to go back to NIKAD HEROIN
gototopgototop
Nema online članova
feed image
feed image
feed image




Suovisnici
četvrtak, 12 novembar 2009 00:33

SUZAVISNOST
Koncept suzavisništva podrazumeva ideju da život sa zavisnikom dovodi do stvaranja određenih predvidljivih ponašanja, osećanja i razmišljanja koja su sastavni deo odnosa sa zavisnom osobom. Suzavisništvo ukazuje da i članovi porodice treba da prođu kroz oporavak.
Problemi povezani sa suzavisništvom mogu pogoditi osobu dugo nakon što je veza sa zavisnikom prekinuta.

SUZAVISNIČKE KARAKTERISTIKE

Samopouzdanje. Suzavisnikovo samopouzdanje je vezano uz zavisnikov uspeh ili neuspeh da održi apstinenciju. Suzavisnici smatraju da je neuspeh zavisnika, zapravo njihov neuspeh. Ovo, često dugotrajno, samo-okrivljavanje dovodi do niskog samopouzdanja.
Kontrola. Suzavisnici veruju da oni mogu ili treba da kontrolišu ponašanje zavisnika. Oni ne razumeju u potpunosti prirodu zavisnosti i veruju da je snaga volje dovoljna da se problem reši. Oni lako usvajaju slogane kao što je „samo reci ne!“ i okrivljuju sebe kada zavisnik napravi recidiv.
Odgovornost. Suzavisnici se osećaju preterano odgovorni za zadovoljavanje potreba drugih i oni ih zadovoljavaju na vlastitu štetu. Oni mogu vjerovati da su uzrokovali ili da treba da rešavaju problem. S obzirom na to da se suzavisnici boje da će biti napušteni, oni će učiniti sve što je moguće da reše problem. Oni osećaju dosadu, prazninu i bezvrednost kada nemaju probleme da rešavaju ili ljude kojima mogu pomagati. Postepeno oni gube sposobnost da razdvoje vlastite potrebe od potreba drugih.
Granice. Poremećaj granica je čest kod suzavisnika. Javljaju se promjene uloga i uloge su nejasne, kao kad dete alkoholičara preuzme roditeljske obaveze ili kad član porodice preuzme ulogu kvazi-supružnika. 
Poricanje. Zavisnost je bolest poricanja. Zavisnici misle da mogu prestati kad god to žele i tako poriču ozbiljnost problema. Suzavisnici, takođe, koriste poricanje verujući da (a) je problem zaista previše ozbiljan, ili (b) je to prolazna faza koja će završiti, ili (c) bi se zaštitili od teških emocija, kao što su ljutnja, stid, neprijatnost i kajanje. Obično, oni nisu svesni poricanja.
Depresija. Ustezanje od emocija neizbežno dovodi do tuge i depresije. Suzavisnici naizmenično doživljavaju nadu i beznađe koje se boje iskazati. S obzirom na to da su fokusirani na zadovoljavanje tuđih potreba, umesto da se posvete svojim vlastitim, suzavisnici veruju da nikad ne urade dovoljno i osećaju krivicu zbog osjećaja da nisu dorasli zadatku. Depresija je ljutnja okrenuta prema unutra – oni ne mogu osećati ljutnju prema zavisniku, jer bi to dovelo do niza negativnih emocija.
Emocionalno ustezanje. Suzavisnici potiskuju negativne emocije, strahujući da bi nastao haos i da bi izgubili odnos koji im je značajan. Postaju emocionalno tupi.
Vanjski fokus. Suzavisnici usmeravaju svoju pažnju na druge ljude, umesto na sebe. Oni su skloni ulasku u odnose sa zavisnim osobama ili sa osobama koje su sebične i bezobzirne. Oni su skloni da ostaju u takvim vezama mnogo duže od drugih ljudi i kada je takva lojalnost nezaslužena. Ova ekstremna lojalnost je temeljna karakteristika suzavisništva. Oni žrtvuju vlastiti identitet da bi ugodili drugim ljudima.
Očuvanje imidža. Suzavisnici se jako brinu o tome šta će drugi misliti i poduzimaju ekstremne stvari da bi dobili odobravanje. Osećaju strašnu krivicu kad treba da kažu ne.
Krutost i prinuda. Suzavisnici se teško navikavaju na promenu, oni zaglave u odnosima, vrlo su ozbiljni i teško im je da se zabave. Oni praktikuju prinudna ponašanja, kao što su pušenje, uređivanje, radna etika, te su stalno nečim okupirani što im pomaže da blokiraju osećanja.
Ponovljeno fizičko ili seksualno zlostavljanje. Možda se zlostavljanje desilo u detinjstvu i može se pojaviti u trenutnom odnosu. Ponekad se zlostavljač toga ne sjeća, jer se to desilo kada nije bio u svesnom stanju. Ponekad je zlostavljač bio svjestan. Suzavisnici umanjuju veličinu nasilja u svom životu ili ga poriču. Suzavisnički odnos ih sprečava da vide situaciju na realan način. Zlostavljana osoba se stidi reći drugim članovima porodice šta se dešava, jer je to izdaja i rezultira ogromnim osećajem krivice. Način komunikacije u zavisničkim porodicama – ne veruj – ne dozvoljava zlostavljanoj osobi da veruje drugima o onome što se zaista dešava kod kuće.
Zdravstveni problemi povezani sa stresom. Ljudski organizam nije potpuno otporan na život u uslovima hroničnog stresa, a da se ne slomi. Suzavisnici su skloni poremećajima koji su u vezi sa hroničnim stresom: glavobolje, čirevi, gastritis, seksualne disfunkcije, povišen pritisak itd.
Kada se uzmu u obzir navedene karakteristike nije iznenađujuće da i suzavisnici zloupotrebljavaju neke supstance (alkohol, antidepresivi isl.)

ULOGE SUZAVISNIKA
Suzavisnici usvajaju određene uloge u svom odnosu sa zavisnicima.

Ravnodušan. Neki suzavisnici su jednostavno prestali da brinu. Toliko su demoralisani da ravnodušnost vlada njihovim životima. Ravnodušnost donosi određeni smiraj, ali je smiraj praćen depresijom.
Željan odobravanja. Suzavisnici procjenjuju vlastitu vrijednost na osnovu odobravanja drugih. S obzirom na to da je njihovo samopouzdanje nisko, potrebno im je odobravanje drugih, jer se na taj način emocionalno hrane.
Brižan. Ovo je verovatno najčešća uloga koju suzavisnici preuzimaju. Brinući se o zavisniku oni svoje potrebe stavljaju u drugi plan. Oni praktikuju omogućavajuća ponašanja tako što preuzimaju zavisnikove odgovornosti, lažu za njih, obavljaju njihove poslove, te na taj način umanjuju šansu da se desi nešto loše. To im odvlači pažnju od partnera koji nije u stanju da funkcioniše. Oni se obično bave zanimanjima za koja je karakteristična briga za druge: medicinske sestre, terapeuti itd.
Urotnik. Neki suzavisnici uporno potkopavaju zavisnikove napore da ostvare i održe apstinenciju. Oni omogućavaju, koriste poricanje do krajnosti i održavaju vlastiti identitet tako što imaju zavisnika kao člana porodice. Oni nastoje sakriti problem tako što sakrivaju osjećanja, ne primaju goste i tako što smišljaju opravdanja za zavisnika.
Kontrolor. Ovi suzavisnici se koriste manipulacijom kako bi kontrolirali dešavanja i živote drugih ljudi. Oni se uče manipulaciji kako bi se nosili sa nekontrolisanim ponašanjem zavisnika, ali se i u drugim odnosima počinju služiti manipulacijom.
Mučenik. Do samodestruktivnih karakteristika može doći zbog svakodnevnog življenja sa zavisnikom. Suzavisnik mučenik uživa zato što podnosi toliku patnju. On misli da nema izbora, jer promena njegovog ponašanja može dovesti do odbacivanja. Ne samo što oni ostaju u ovakvim lošim odnosima, nego nastoje da unište dobre odnose.
Progonilac. Za razliku od mučenika, progonilac iskazuje bes i ogorčenost koju mučenik nije u stanju da iskaže. Oni okrivljuju sve druge za vlastite probleme i za vlastito nezadovoljstvo. Oni iskazuju svoju ljutnju i krivicu, prebacujući odgovornost na druge zbog vlastitog doživljaja.
Korisnik droga. S obzirom na to da suzavisnici imaju navedene karakteristike, nije iznenađujuće da i oni sami zloupotrebljavaju neke supstance.

Suzavisnici obično nisu svesni navedenih karakteristika i ponašanja. Oni su se navikli da se ponašaju na određeni način živeći s zavisnikom.

OMOGUĆAVAJUĆA PONAŠANJA
Omogućavajuća ponašanja utiču na (1) nastavljanje upotrebe droga i (2) pomaganje zavisniku da izbjegne posljedice svog negativnog ponašanja.

TIPOVI OSOBA KOJE OMOGUĆAVAJU

(1) Osobe koje preuzimaju ulogu spasioca, pokušavajući da pomognu svojim bližnjima tako što im obezbeđuju drogu, plaćaju dugove i ignorišu verbalno i fizičko nasilje, jer to „govori droga“. Onaj koji omogućava sprečava da zavisnik doživi očekivane posledice zloupotrebe droga i na taj način se nastavlja proces zloupotrebe droga.

(2) Neke osobe koje imaju omogućavajuće ponašanje ne pokušavaju da promene zavisnika, niti da ga spase. Umesto toga oni preuzimaju ulogu tihog paćenika. Oni ne ukazuju na negativno ponašanje – nego se ponašaju kao da se ništa ne dešava. Oni uopšte ne spominju probleme koji nastaju kao rezultat zloupotrebe droga i alkohola. Umesto toga, oni pate. Oni ignorišu vređanja, gubitak prijatelja, finansijske probleme, neodgovornost i nepouzdanost zavisnika. Tihi paćenici svojim ponašanjem pomažu zavisniku da izbegne prirodne negativne posledice svog ponašanja.

(3) Treći tip osoba koje praktikuju omogućavajuće ponašanje prihvataju zavisnikovo ponašanje. Oni ne deluju ni kao spasioci, niti kao tihi paćenici. Ove osobe se ponašaju kao da nisu pogođene zavisnikovim ponašanjem. Oni mogu negodovati, ali rade vrlo malo kako bi promenili situaciju. Oni se prilagođavaju situaciji. Oni izgledaju kao da se nalaze u srećnoj zajednici i, kao rezultat toga, zavisnici dobijaju ideju da je zloupotreba droga prihvatljiva za njihovog partnera/ roditelja, jer mu se ne ukazuje na to.

Važno je naglasiti da omogućavajuća ponašanja ne uzrokuju zavisnost i osobe koje praktikuju omogućavajuća ponašanja nisu odgovorne za promenu zavisnika. Njihovo ponašanje je samo mali šraf u velikom točku zavisnosti. Međutim, stres zbog praktikovanja omogućavajućeg ponašanja može imati negativne posledice na psihološko funkcionisanje i može dovesti do nekih simptoma i poremećaja kod osoba koje praktikuju ovo ponašanje. Osim toga, prestanak omogućavajućeg ponašanja će potpuno promeniti dinamiku životnog prostora zavisnika i imaće potencijalno pozitivan efekat na njega.


Izvor: Counseling Alcohol and Drug Dependent Client - A Practical Approach, Robert J. Craig