Javascript must be enabled in your browser to use this page.
Please enable Javascript under your Tools menu in your browser.
Once javascript is enabled Click here to go back to NIKAD HEROIN
gototopgototop
Nema online članova
feed image
feed image
feed image




KOKAIN
utorak, 06 januar 2009 11:27

Šta je kokain?
Šta je krek?
Osnovni putevi kojima se kokain unosi
Efekti uzimanja kokaina
Zavisnost od kokaina
Apstinencijalna kriza
Zdravstvene posledice
Kokainski overdose
Uticaj na trudnoću
Lečenje
Kako prepoznati osobu koja koristi kokain?


Šta je kokain?

Kokain je veoma adiktivan stimulans koji direktno deluje na mozak. To je jedna od najstarijih poznatih droga.  Čista supstanca, hidrohlorid koristi se više od 100 godina, a lišće koke, izvor kokaina, zvaće se već hiljadama godina. 

Čisti kokain je prvi put dobijen iz lišća Erythroxylon coca grma, koji raste u Peruu i Boliviji, sredinom devetnaestog veka. Ranih 1900-ih to je postala osnovna stimulativna droga od koje su pravljeni tonici/eliksiri korišćeni za lečenje različitih bolesti.

Na slici listovi kokaina


Danas je kokain droga drugog stepena, što znači da se vrlo često zloupotrebljava, ali se može koristiti i u legalne medicinske svrhe, kao što je lokalna anestezija kod nekih operacija oka, uha i grla. Kokain je jedna od najsnažnijih supstanci sa stimulativnim delovanjem na centralni nervni system.

U suštini postoje dve hemijske forme kokaina: hidrohlorid i "freebase", odnosno slobodna baza. 

Hidrohlorid ili kokain u prahu rastvara se u vodi, a prilikom zloupotrebe uzima se intravenozno (kroz venu) ili intranazalno (kroz nos). Slobodna baza kokaina se koristi za pušenje. 

Kokain se obično prodaje na ulici kao fini, beli, kristalizovani prah koji se u zargonu zove "koka", "koks" itd. 

Ulični dileri u kokain dodaju skrob, puder i/ili šećer, ili droge kao što je prokain (lokalni anestetik) ili stimulante kao što su amfetamini. Bez mirisa je i gorkog je ukusa.

Čisti kokain ne može da se puši direktno, jer ga visoka temperatira razara, tako da izostaje osnovni efekat. Iz tog razloga osobe koje žele da puše kokain u tu svrhu koriste slobodnu bazu u vidu tzv, kreka.

↑ početak strane


 

Šta je krek?

Krak (Crack) je ulični naziv za slobodnu bazu kokaina koja se dobija tako što se kokain hidrohlorid u prahu prerađuje da bi se dobila supstanca pripremljena za pušenje. Termin "crack" je nastao zbog toga što se čuje pucketanje kad se dobijena smesa puši. 

Crack kokain se dobije kada se kokain pomeša sa amonijakom ili sodom bikarbonom i vodom, a zatim zagreje da ispari hidrohlorid. Kad se krek puši, korisnik oseća euforiju za manje od 10 sekundi. 

Ovako brz i snažan efekat doveo je do toga da krek stekne ogromnu popularnost sredinom 1980-ih. Osim toga, krek se jeftino proizvodi i prodaje, pa je i to uticalo na njegovu popularnost.

↑ početak strane


Osnovni putevi kojima se kokain unosi u organizam su:

- oralni (žvakanje) 
- intranazalni (ušmrkavanje) 
- intravenozni (injiktiranje)
- inhalatorni (pušenje)

Droga se, takođe može utrljati u tkivo sluzokože i najčešće se utrljava u ustima iznad zuba, direktno na desni. Neki korisnici kombinuju kokain ili crack sa heroinom i to se naziva "speedball".

↑ početak strane

 


Efekti uzimanja kokaina

Uzet u malim količinama (do 100 mg) kokain obično kod korisnika stvara osećaj euforije, energičnosti, govorljivosti i dolazi do promena u percepciji. 

Može se, takođe, privremeno smanjiti potreba za hranom i spavanjem. Neki korisnici smatraju da im droga pomaže pri bržem izvođenju jednostavnih psihičkih i intelektualnih zadataka, dok drugi mogu iskusiti suprotne efekte. 

Dužina trajanja euforičnih efekata koje stvara kokain zavisi od načina unošenja droge u organizam. Što je brža apsorpcija to je euforija intenzivnija. Takođe, što je brža apsorpcija, to je kraće trajanje osećanja opijenosti. Po ušmrkavanju, euforija relativno sporo počinje, ali može trajati 15 do 30 minuta, dok kod pušenja traje od 5 do 10 minuta. 

Na slici kokain Na slici kokain

Kratkoročni efekti kokaina manifestuju se sužavanjem krvnih sudova, proširenim zenicama, ubrzanim kucanjem srca, povišenom temperaturom i krvnim pritiskom. 

Veće količine kokaina (nekoliko stotina miligrama ili više) mogu intenzivirati osećaj euforije, ali takođe mogu dovesti do agresivnosti, bizarnog i nasilnog ponašanja, što može biti praćeno drhtavicom, vrtoglavicom, grčevima u mišićima, paranojom, ili, kod ponovljenog uzimanja, toksičnom reakcijom sličnom onoj kod trovanja amfetaminima. 

Neki korisnici kokaina osećaju nemir, napetost, razdražljivost i zabrinutost. U retkim situacijama može doći do iznenadne smrti i posle prvog uzimanja. Kokainom izazvane smrti su rezultat prestanka rada srca ili napada za kojim sledi prestanak rada respiratornog sistema.

Ne postoji siguran način uzimanja kokaina. Svaki način dovodi do apsorpcije toksičnih količina kokaina, što može dovesti do akutnih kardiovaskularnih ili cerebrovaskularnih teškoća koje mogu rezultirati iznenadnom smrću.

↑ početak strane



Zavisnost od kokaina


Ponovljena upotreba kokaina može dovesti do zavisnosti i drugih štetnih posledica po zdravlje. Efekti kokaina se javljaju gotovo odmah po uzimanju jedne doze i nestaju nakon nekoliko minuta ili sati.

Kokain je adiktivna droga. Kokainoman ne postaje slično heroinskom zavisniku fizički zavisan, ali zato razvija izuzetno snažnu psihičku zavisnost. Pošto prvi put proba kokain, osoba će teško moći predvideti ili kontrolisati kada će je i do kada uzimati. U odnosu na heroin kokain toleranciju stvara vrlo postepeno i slabije izraženu. Socijalni ili rekreacioni uživaoci se truda da se održe na povremenom korišćenju kokaina, što im u velikom broju slučajeva i uspeva.
Može da se razvije vidljiva tolerancija na kokain o kojoj mnogi narkomani govore, a to znači da ne uspevaju da ponovo dožive prijatne efekte koje su doživeli prvi put.  Zato jedan broj uživalaca kokaina  stalno povećava doze da bi intenzivirali i produžili euforične efekte. Dok se prag toleracije za uzbuđenje povećava, korisnici mogu postati osetljiviji na kokainske anestetičke i konvulzivne (izaziva grčeve) efekte, bez povećavanja količine uzete droge. Ova povećana osetljivost može biti uzrok iznenadne smrti posle uzimanja relativno malih doza kokaina. Ukoliko se droga uzima ponovno i u sve većim količinama dolazi do stanja povećane razdražljivosti, nemira i paranoje. Ovo može rezultirati pravom paranoidnom psihozom, gde osoba gubi svaki kontakt sa stvarnošću i doživljava halucinacije.

↑ početak strane



Apstinencijalna kriza

Kokainska apstinencijalna kriza ima tri faze:

1.    Inicijalna faza “kokainski udar” (proždrljivost, nesanica, depresija) traje 1 – 2 dana

2.    Apstinencijalna kriza u užem smislu (disforija, aneksioznost)

3.    Faza ekstinkcije (gašenje)

Apstinencijalna kriza traje 7 dana I od spomenutih simptoma najizraženiji su simptomi depresije koji su neretko prožeti samoubilačkim razmišljanjem. Kokainomani su zapravo često I politoksikomani jer apstinencijlanu krizu ublažavaju upotrebom sedative I alkohola.

↑ početak strane



Zdravstvene
posledice

Kontinuirana i česta upotreba kokaina vrlo često ima za posledice veoma neprijatna stanja, kao što su nervosa, razdražljivost, promene raspoloženja, nesanica, paranoja I sumanute ideje proganjanja, halucinacije i iskrivljavanje sluha. Velike medicinske komplikacije su vezane za upotrebu kokaina. Neke od najčešćih su: kardiovaskularni problemi kao što su aritmija i srčani udar; respiratorni problemi kao što su bol u grudima i prestanak disanja; neurološki problemi kao što su moždani udar i glavobolja; stomačni problemi kao što su bolovi u abdomenu i mučnina. Pored ovih mentalnih smetnji I poremećaja, nakon dugotrajnog uzimanja kokaina, često se sreće i: poremećaji očiglednog ponašanja, pojačani impuls za kretanjem I pričanjem, oštećeno sećanje, preosetljivost na buku, konfuzna stanja I brzo intelektualno zamaranje, impotencija.

Posledice uzimanja kokaina


Upotreba kokaina je vezana za različite bolesti srca. Ustanovljeno je da kokain izaziva opasne promene srčanog ritma; ubrzano disanje; povišen krvni pritisak i povišena telesna temperatura. Fizički simptomi su bolovi u grudima, mučnina, zamagljen vid, groznica, grčevi i koma.

Uživaoci kokaina često uzimaju ovu drogu zajedno sa drugim psihoaktivnim supstancama u cilju smanjenja njegovog stimulišućeg efekta ili da bi smanjili umirujući efekat drugih psihoaktivnih supstanci. Od svih kombinacija najčešće se koristi kokain sa alkohlom, posebno u vožnji što može biti izuzetno opasno. Pošto obe supstancije mogu oštetiti stanje budne svesti, sposobnosti rasuđivanja i uticati na reakciono vreme, predstavljaju veoma opasnu kombinaciju. Kokain se često koristi istovremeno u kombinaciji sa heroinom (speedball), kako bi heroin u izvesnoj meri redukovao neprijatne vrhunce kokaina. Speedball je izuzetno opasan jer može lako dovesti do zastoja srca ili respiratornih organa.

Različiti načini uzimanja kokaina mogu izazvati različite posledice

Ako se kokain ušmrkava može doći do gubitka čula mirisa, krvarenja iz nosa, otežanog gutanja, promuklosti, nadraženosti sluzokože nosa, što može dovesti do hroničnog zapaljenja, curenja iz nosa. Unošenje kokaina na usta može izazvati tešku crevnu gangrenu praćenu smanjenim protokom krvi. 

Intravenozni korisnici kokaina mogu imati alergijske reakcije, ili na drogu, ili na neke dodatke koji se nalaze u uličnom kokainu, što u težim slučajevima može dovesti i do smrti. Kokain smanjuje potrebu za hranom, pa mnogi hronični korisnici kokaina izgube apetit, što dovodi do velikog gubitka na težini.

Na slici smrkanje kokaina

Istraživanjima se došlo do saznanja da je opasno mešati kokain i alkohol. Kada se kombinuju ove dve droge telo ih pretvara u cocaethylene. Efekti cocaethylene-a traju duže i toksičniji su nego svaka od ovih droga posebno. Bitno je naglasiti da je mešavina kokaina i alkohola najčešća kombinacija koja rezultira smrću.

Korisnici kokaina, posebno intravenozni, spadaju u grupu koja je izložena velikom riziku da se zarazi HIV virusom i hepatitisom. 

Do širenja HIV virusa, među narkomanima, dolazi prilikom deljenja zaraženih igala i ostalog pribora. Virus se može preneti i indirektno, sa majke koja je HIV pozitivna, na dete. To je veoma alarmantno, jer su u više od 60% slučajeva žene te koje imaju SIDU. Uzimanje droge utiče na donošenje odluka, što može dovesti do seksa bez zaštite; zatim narkomani često između sebe dele igle i ostali pribor, ili se prostituišu za drogu.

↑ početak strane



Kokainski overdose

Kod kokaina postoje značajne varijacije u odnosu na dozu za koju se može pretpostaviti da  je toksična. Tako da fatalna oralna doza ide u rasponu od 800 do 1430 mg, a potkožna doza od 700 do 2000 mg.

Overdose reakciju karakteriše snažno izražena nadraženost centralnog nervnog sistema. Dominantni rani znaci akutnog kokainskog delovanja su pulsirajuća glavolbolja, proširene zenice, lupanje srca sa ubrzanim pulsom, povišen arterijski krvni pritisak, povišene temperature kao I ubrzani I neregularni disajni pokreti. U težim slučajevima može doći do pojave I razvoja delirantnih iskustava, muke, povraćenja, visoke temperature sa drhtavicom, konvulzija, srčanih  napada ili moždanih udara i konačno fatalnog ishoda.Kada je u pitanju ulični kokain, akutna smrt može da bude posledica alergijske reakcije na materije sa kojima se miksuje (seče) kokain.

↑ početak strane


Uticaj na trudnoću

Bebe koje su rodile majke koje su zloupotrebljavale kokain tokom trudnoće, najčešće su prevremeno rođene, lakše su, imaju manju glavu i manje su od drugih beba. 

Faktori kao što su:

- količina i broj zloupotrebljenih droga; 
- neadekvatna prenatalna nega; 
- zlostavljanje i zanemarivanje dece, 
- zajedno sa majčinim načinom života; 
- socio-ekonomski status; 
- loše zdravlje majke; 
- različiti zdravstveni problemi i izloženost bolestima koje se prenose seksom, su samo neki primeri direktnog uticaja zloupotrebe kokaina u postnatalnom periodu, kako na majku, tako i na dete.

↑ početak strane


Lečenje

Većina onih koji se leče su politoksikomani, odnosno uzimaju više različitih droga. Kako bi dobro funkcionisao, plan lečenja mora da obuhvata psiho-biološke, socijalne i farmakološke aspekte zloupotrebe kokaina.  
Još uvek se radi na pronalaženju i testiranju lekova za lečenje kokainske zavisnosti. Lek koji najviše obećava je selegelin. Zbog promena raspoloženja u početnom stadijumu apstinencije, antidepresanti su se pokazali korisnim.  

Uz problem zavisnosti, mnogi slučajevi predoziranja završavaju smrću i zato postoje medicinski tretmani koji se koriste u hitnim slučajevima.

Postoji različite bihejvioralne terapije (Contingency Menagement Therapy, Kognitivno-bihejvioralna terapija) koje imaju efekta kod kokainske zavisnosti, kako stacionarnih, tako i ambulantnih. Najvažnije je izabrati režim lečenja koji najbolje odgovara potrebama pacijenta.

Uz pomoć kognitivno-bihejvioralne terapije se pomaže pacijentu da prepozna, izbegne i suoči se sa stresom; da prepozna situaciju u kojoj bi najverovatnije posegnuo za kokainom, da izbegava ovakve situacije, i da se što efikasnije bori sa različitim problemima i problematičnim ponašanjem koje je vezano uz zloupotrebu droga. 

Terapeutske zajednice (stacionarni programi koji traju od 6 do 12 meseci) su najčešće usmerene na različite segmente lečenja, kao što su resocijalizacija individue i njena reintegracija u društvo, a mogu uključivati i stručnu rehabilitaciju, kao i druge vrste podrške. U terapeutske zajednice se uključuju pacijenti koji imaju teže probleme, kao što su mentalni problemi i sklonost kriminalnim radnjama.

↑ početak strane



Kako prepoznati osobu koja koristi kokain?

Indicije da je neko zavisnik, treba uvek uzimati sa maksimalnim oprezom i nikada ih ne smatrati dokazom već samo onim što one i jesu – indicije za sumnju.
Znakovi koji nas upućuju na sumnju da neko možda uzima kokain.

  • promena ponašanja u pravcu neobične aktivnosti, čini se da osoba sva pršti od snage, što joj inače nije svojstveno, od nje se u društvu odjednom ne može doći do reči, iz nje zrači nekakva neobična i snažna energija;
  • promena uobičajenog izraza lica, oči plamte, zbog proširenja zenica oči se čine tamnijim nego inače;
  • promena uobičajenih gestova, i to tako što osoba stalno česka nos, trlja ga, šmrkće, a sluzokoža nosa je vrlo crvena, ponekad i krvava;
  • promena navika u jelu i spavanju, i to u smislu da se čini kako se osobi nikad ne spava, kako nikad nije umorna, te da joj hrana gotovo i ne treba, čime se često hvali i odaje sebi priznanje;

Literatura:
www.novine.ca
www. narkovodic.tripod.com
Dr Stevan P. Petrović: Droga i ljudsko ponašanje
Dr Minja Jovanović: Anatomija adikcije