Blog

sreda, 09 jun 2010 13:24 Sorcha FAAL Ruski vicepremijer Sergej Ivanov je trgovinu narkoticima, koju u Avganistanu podržavaju SAD i NATO, označio kao „najveću opasnost za međunarodni mir i bezbednost“ Prema dokumentima koji cirkulišu u Kremlju, premijer Rusije Vladimir Putin naredio je ruskim oružanim snagama da se pripremaju za sukob sa američkim vojnicima u Avganistanu pošto je vicepremijer Sergej Ivanov trgovinu narkoticima, koju u Avganistanu podržavaju SAD i NATO, označio kao „najveću opasnost za međunarodni mir i bezbednost“. Američkom narodu se ne objašnjava da rat u Avganistanu nema ničeg zajedničkog sa odbranom od terorista, ali zato ima s tim da glavne obaveštajne službe Zapada (u prvom redu CIA) zarađuju milijarde dolara od prodaje heroina koji se proizvodi u regionu (90 odsto svetske proizvodnje). Reč je o onom istom heroinu, čiju su proizvodnju talibani praktično likvidirali do 2001. godine. Odmah posle američkog upada u Avganistan oktobra 2001. godine Centralna obaveštajna agencija (CIA) zvanično je imenovala jednog od svojih glavnih avganistanskih agenata Hamida Karzaja na funkciju predsednika države. Karzaj je doveo na vlast svog brata Ahmeda Vali Karzaja, koji je od tada povećao proizvodnju heroina do neviđenog nivoa u savremenom svetu, što je prouzrokovalo smrt desetina hiljada ruskih građana. Viktor Ivanov, šef ruske Federalne službe za kontrolu prometa narkotika, u maju je pred poslanicima u parlamentu izjavio da se „bujica avganistanskog opijuma“ bez rezervi može označiti kao „drugo izdanje opijumskih ratova“. Ivanov je imao u vidu rat u 19. veku između Britanije i Kine, koji je izbio zbog izvoza opijuma iz Indije pod kontrolom Britanije u Kinu. IVANOV NIJE USAMLJEN „Mogu vam navesti mnoge ruske političare koji govore da su Amerikanci stvorili takvu situaciju u Avganistanu specijalno zbog toga da bi u našem pravcu potekla reka narkotika, i da je u tome zapravo realni cilj okupacije“, kaže zamenik šefa komiteta Dume za međunarodne odnose Andrej Klimov. „Nisam siguran da je to tako, ali ko zna?“ Ako je neko zaista znao da je to tako, onda je to predsednik Nemačke Horst Keler, koji je, vrativši se prošlog meseca iz Avganistana, povezao taj rat sa zaštitom nemačkih ekonomskih interesa jer on obezbeđuje slobodne trgovinske puteve za Zapad i nema ničeg zajedničkog sa terorizmom. Zbog otvorenosti predsednika Kelera njega su primorali da podnese ostavku, što je još više pojačalo političku nestabilnost oko ionako iscrpljenog kancelara Angele Merkel. Najšokantnije u toj informaciji je zapravo da je CIA najveći narkotrgovac na svetu, i da se to čak i ne krije. Novi predsednik SAD Barak Obama je stao pod tu zastavu iskoristivši milijarde dolara dobijene prodajom avganistanskog heroina za finansiranje misija američkih specijalnih službi u preko 75 zemalja, a takođe i da bi izgradio za njih novi štab u Avganistanu, vredan 100 miliona dolara, i to u vreme dok Avganistanci tonu u sve veću bedu. Važno je, međutim, primetiti da Obama nije prvi američki predsednik koji je koristio trgovinu narkoticima jer su skoro svi njegovi prethodnici na sličan način počinjali i podržavali ratove, kako bi sačuvali u celosti one milijarde zarađene na tom najodvratnijem kriminalu, ugnjetavajući najslabije članove svog društva, u prvom redu sirotinju i „obojene“. Oni retki novinari koji teže da informišu američku javnost o tim prestupima dobijali su surovu i žestoku lekciju kada su agenti CIA najpre stavili pokojnog Gerija Veba na crni spisak, a potom ga „doveli do samoubistva“ zato što je raskrinkao vezu CIA sa narkotrgovinom. To je zastrašujući primer na šta su spremna ta čudovišta kako bi zaštitila sebe i svoje pravo da truju svakoga ko im padne na um. (Geri Veb je američki novinar, poznat po seriji članaka „Dark Alliance“, posvećenih CIA i trgovini narkoticima pokreta Kontras u Nikaragvi. Poginuo je u zagonetnim okolnostima 2004. godine od dva metka ispaljena u glavu. Zvanična istraga je to okvalifikovala kao samoubistvo; prim. prev.). Osim toga, zanimljivo je istaći da je šef Uprave UN za narkotike i kriminal Antonio Marija Kosta izjavio da je video dokaze da su prihodi od organizovanog kriminala bili i „jedini likvidni investicioni kapital“ dostupan nekim bankama koje su se prošle godine nalazile na ivici kolapsa. On je rekao da je rezultat (tih injekcija) veliki deo narkoprihoda u visini od 352 milijarde dolara apsorbovao ekonomski sistem. DOKTRINA „SOPSTVENIH ČINJENCA“ Iako američki narod, kao i do sada, ignoriše prestupe koje čine njihovi lideri, on ne bi trebalo da zaboravi na pouke iz svoje istorije, naročito ako ih sagledava u svetlu toga da se zakoni o narkotičkim supstancama i alkoholu koriste da bi se ogroman deo stanovništva zemlje držao pod stražom, u vreme dok se američka država transformiše u drakonsku tiraniju, a ljudi gube svoje slobode. A šta da se kaže o onim Amerikancima koji misle da njihov život već ne može biti gori? Kako tek oni greše! Upravo je prošle nedelje Federalna trgovinska komisija SAD iznela takozvani „nacrt za unutrašnje razmatranje“ „potencijalnih strateških preporuka za podršku obnovi žurnalistike“. U tom nacrtu sadrži se doktrina „sopstvenih činjenica“, koja stavlja van zakona svakog ko piše ili izveštava o bilo kom događaju bez korišćenja „činjenica“ koje predoči vlada. Ali moguće je da - kako to pokazuje i istorija tih Amerikanaca - sa njihovim ogromnim vladinim dugom, koji samo što nije prvi put u istoriji premašio njihov BDP, zatim sa njihovim jedinim efikasnim regionom na obali Meksičkog zaliva, koji je postao žrtva najvećeg izlivanja nafte u svetu, sa njihovim naučnicima NASA, koji sada upozoravaju da „probuđeno“ Sunce može uništiti planetu - oni zaista ljudima ne bi trebalo da saopštavaju istinu, već da se prema njima ophode kao sa decom kakva su, sudeći po njihovom ponašanju, i oni sami. Before It's News, SAD
pogledaj komentare... >>

Епископ јегарски Господин Порфирије посјетио је у недељу, 25. априла 2010. године, редакцију Радио Славословља из Суботице и дао кратак интервју о улози црквених медија у савременом друштву и раду Центра за лијечење болести зависности "Земља живих". Извор: Радио Славословље. http://www.svetigora.com/node/7064
pogledaj komentare... >>

Program edukacije ucenika o narkomaniji preuzto iz Blica VestiBeograd...Program edukacije učenika o narkomaniji Đaci uče vršnjake o štetnosti droga Jelena Ilić | 28. 04. 2010. - 00:02h | Foto: Tanjug | Komentara: 3 Učenici tri beogradske škole juče su u Osnovnoj školi „Svetozar Marković“ pokazali šta su sve naučili o štetnosti narkotika nakon šest meseci istraživanja, učenja i druženja. Kroz skečeve, pesme i flajere koji su sami smislili oni će svoje znanje prenositi vršnjacima i tako aktivno učestvovati u projektu „Implementacija nacionalne strategije za borbu protiv droge“. Ovaj projekat se sprovodi u okviru sprovođenja Nacionalne strategije za borbu protiv narkomanijeU projektu su učestvovali učenici šestog razreda Osnovne škole „Momčilo Živojinović“, dečaci i devojčice trećeg i petog razreda škole „Đura Daničić“, kao i đaci četvrtog razreda iz škole „Svetozar Marković“. Njihov zadatak je bio da kroz timski rad, a uz pomoć nastavnika saznaju što više o štetnosti alkohola, cigareta i narkotika, a zatim da sve to na način za koji smatraju da bi bio interesantan njihovim vršnjacima predstave kroz predavanja, predstave ili pesmu. - Nije bilo dosadno jer nam niko nije držao predavanja, nego smo sve sami tražili. Znala sam da su droge opasne, ali sad znam da sa tim nema šale i da je uvek treba odbiti, a onoga ko ti tako nešto ponudi treba prijaviti mami ili nastavniku. Onaj ko se drogira je narkoman, a posle postaje i kriminalac jer krade da bi imao pare da kupi drogu. Posle ga uhapsi policija - priča Minja učenica četvrtog razreda Osnovne škole „Svetozar Marković“ i dodaje da sve novo što nauči deli sa drugaricama, tako celo njeno društvo zna koliko su droge opasne. Upravo i cilj programa jeste da se razvije samopouzdanje kod učenika, ohrabri ih da donose odluke i aktivno učestvuju u edukaciji svih đaka. Takođe, program treba da ojača vezu između škola, lokalne zajednice, roditelja, lekara i policajaca kako bi zajedno sprečili korišćenje psiho aktivnih supstanci. - Mama i tata su mi mnogo pričali i tome koliko je loše piti alkohol ili uzimati drogu. Iskreno mislio sam da preteruju kao što to stalno rade. Njima je sve strašno. Ali pošto smo ja i drugari zajedno počeli da istražujemo, video sam mnogo ružnih stvari. Narkoman postaje nervozan, gubi prijatelje, mnogo smrša i bitna mu je samo droga. Zamislite da samo mislite o tome kako da nabavite drogu, da vam je samo to važno. Zbog toga lažeš roditelje, moraš da kradeš i da radiš mnogo toga lošeg - objašnjava Dušan, koji ide u šesti razred Osnovne škole „Momčilo Živojinović“. Ovaj projekat se sprovodi u saradnji Ministarstva prosvete i Ministarstva zdravlja, a u okviru sprovođenja Nacionalne strategije za borbu protiv narkomanije koja je usvojena u aprilu 2009. godine. - Veoma je interesantno videti šta su đaci prepoznali kao važno i opasno. Kakve su veze između narkomanije i organizovanog kriminala i kako se boriti protiv toga. Glas učenika j presudan u ovom projektu, jer njih treba zaštiti. Oni najbolje znaju šta i kako deluje na njih. Volja koju su pokazali uliva nadu da će ovaj projekat biti uspešan - smatra Ingo Stokel, vođa tima za realizaciju ovog projekta. Prevencija je najbitnija Ovaj projekat se razlikuje od drugih jer su đaci direktno uključeni u njegovu realizaciju. Zapravo oni ga svojim idejama i entuzijazmom kreiraju i time postaju njegovi koautori. Planiramo da obučimo veliki broj nastavnika kako bi se ovaj projekat realizovao u svim školama. Takođe, biće urađen i kompletan materijal za profesore, ali i roditelje jer je važno da se u obrazovni proces svi uključe - istakao je Žarko Obradović, ministar prosvete i dodao da je u njega trenutno uključeno 23 škole iz Beograda, Niša, Novog Sada i Kragujevca.
pogledaj komentare... >>

PREDIKABILIJE Aristotelova rasprava o definiciji centralna je u čitavoj njegovoj teoriji nauke i zasnovana je na njegovoj analizi mogućih načina na koji neki predikat može da bude povezan sa subjektom. Njegovo isfraživanje je proizašlo iz njegovog razmišljanja o metodu i o rezultatima Sokratovih i Platonovih spekulacija. Njegovi spisi o silogizmu ne mogu biti stvarno shvaćeni ako se ne ukaže na njegovu analizu mogućih vrsta stavova od kojih svaka vrsta zavisi od prirode relacija između subjekta i predikata. Ova analiza, nazvana teorija predikabilija, sa svoje strane, čvrsto je pove-zana s osnovnim metafizičkim učenjima, naročito s učenjem o stalnim prirodnim vrstama ili tipovima. Ne možemo ulaziti u ove važne probleme, izuzev u kratku diskusiju o predikabilijama. Aristotel iscrpno nabraja moguće relacije između predikata i subjekta na sledeći način: svaki predikat mora biti ili konvertibilan sa svojim subjektom ili ne; to jest, ako A jeste B, onda ili je B tako povezano sa A da ako je nešto B onda je to i A, ili to nije slučaj. Ako je predikat konvertibilan (Aristotel ga naziva i samerljivim), on ili označava suštinu subjekta, i u tom slučaju je definicija, ili je svojstvo. Ako predikat nije konvertibilan sa subjektom, on je ili sadržan u definiciji subjekta, u tom slučaju je rod ili razlika, ili nije sadržan u definiciji, u tom slučaju je akcidencija. Stoga predikat mora biti prema subjektu u nekoj od ovih pet mogućih relacija: on mora biti ili definicija, ili svojstvo, ili rod, ili razlika, ili akcidencija, Sada moramo objasniti značaj svake ove distinkcije. Ali čitalac mora da razume da je termin subjekta kod Aristotela uzet da predstavi formu, tip ili univerzalno, a ne pojedinačnu, konkretnu stvar. Predikabilij e pokazuju moguće načine na koje su univerzalije povezane jedna s drugom. Konkretno, individualno, kao takvo, po Aristotelu, nije predmet nauke; samo ukoliko individualno ovaploćuje tip ili formu, moguća je nauka o pojedinačnim stvarima. Mi ne možemo nikada imati naučno (ili sistematsko) znanje samo o Sokratu kao pojedincu, već samo o Sokratu kao "čoveku". Aristotelovo raspravljanje o predikabilijama naglasilo je stoga intenzionalni aspekat termina. Ali moguće je takođe dati njihovu ekstenzionalnu interpretaciju, a tradicija je to obično i činila.
pogledaj komentare... >>

У данашњој емисији доносимо информацију из Калифорније, монах Андреј Вермут аутор књиге «Дјеца апокалипсе» из Манастира светог Германа у Платини рукоположен у ђаконски чин, затим причу америчког тинејџера Overdose објављену у фанзину «Не од овог свијета» који стварају они који су преко оца Серафима Роуза ушли у православље, те разговор са Александром Совиљом теологом и здравственим радником о психолошком профилу данашњег наркомана. http://www.svetigora.com/node/6856
pogledaj komentare... >>

"Кристал Метх" је једно од имена улица за метамфетамина. Такође је као знају "брзина", "Метх" или "креде" У свом димљене облику, може се називају "лед", "кристал", "Превртљивац" и "стакла.. Метамфетамин припада породици дрога зове амфетамине - моћни стимуланси да убрза централног нервног система. Лек може бити лако у илегалним лабораторијама са релативно јефтин преко-алтер састојака. Метамфетамина је дрога са високим потенцијалом за широко распрострањене злоупотребе. Када се убризгава метамфетамин или предузете од стране уста, дејство може да траје 6 до 8 часова. Када је димљено, ефекти могу да трају 10 до 12 сати. Као и код других амфетамина, искуства корисника повећао будност, смањен апетит и осећај благостања када се лек. Често људи који користе метхампхетаминес га користити у "пијанка и судара образац" који могу имати штетан утицај на здравље те особе и може довести до зависности од дроге. Кристал се може Метх димљене, снортед, узимају орално, или убризгава. Зависно од тога како се узима то, лек може да промени расположење другачије: Пушење или ињектирање Кристал Метх могу да произведу ефекте за неколико секунди. Уз пушење метамфетамина или ИИИ користите, постоји интензивна рогоза или "блиц" која траје само неколико минута, што је описао као изузетно пријатан. Фрка или орално уносење производи еуфорију-висок, али не интензивна као код пушења или убризгавања. Рогоза и високо се верује да због објављивања висок ниво допамина, хемијске мозга који је одговоран за задовољство. Ко користи: Најактуелније истраживања из Центра за зависност и ментално здравље (ЦАМХ) не показују да постоји пораст употребе Кристалне Метх код опште популације. Онтарију Студентски употреби дрога Анкета (ОСДУС) указује да су Кристал Метх користе међу младима популације је само 2%. Иако нема разлога да верујем да је било повећање од користи код средњошколаца, можемо наставити да прати употребу овог лека заједно са многим другима. Нека истраживања показује да може доћи до пораста од метамфетамина користи код одређене популације, који могу укључити гужве у клубске сцене, или без крова над главом младих. Једној студији 37% извештаја преваленца употребе метамфетамина међу младима улици Торонту (веза младе унутрашњем граду, 2004). Постоје такође потврдио извештаје о поли-употребу дроге метамфетамина који обухвата (односно комбинација два или више лекова за рекреативно коришћење) на улицама Торонта, према "употреби дрога у Торонту", резултати анкете. Ту може бити никаквог разлога да верујем да постоји висока преваленција Кристал Метх користите мејнстрим међу популацијама, међутим, Кристал Метх и поли-коришћење дрога међу младима у улици је у порасту и не заслужују пажњу. ЕФЕКТИ од кристала Метх: Начин метамфетамина чини да се осећате зависи од бројних фактора који укључују, тежина, старост, колико сте узети, колико дуго сте га узети, метод који се користи да се предузме, итд Метамфетамин производи ефекте као што је и еуфорија стимулације које су попут кокаина, осим ефеката последње много дуже. Метамфетамина је у мозгу дуже, што може довести до продуженог дејства стимуланс. Толеранција може да развије са дугорочним употребе метамфетамина, што значи да ће корисник морати већих количина дроге за постизање истог жељених ефеката. Дугорочна употреба може довести у зависност. Користе велике дозе могу довести насилно понашање, анксиозност, конфузија, несаница и губитак тежине. Метамфетамина изазива повећан срца и крвни притисак, што може довести до удара и смрти. Остале ефекти укључују ризик од конвулзија, болести дисајних органа, неправилног срца, и екстремни анорексија. Уз дугорочну употребу, психозе могу развити укљуцујуци параноју, поремећаја расположења, заблуде и халуцинације. На пример, људи могу осетити сензацију инсеката гмизавце на кожи, и као резултат гребање и покупити на својој кожи све док постоје отворене ране, што може бити инфициран. Још један проблем наћи међу Кристал Метх корисника "Метх ушћа" Многи корисници често имају труле зубе и не зна тачно. Зато, иако може бити због смањења протока крви до зуба и десни, сувоћа уста и из мање пљувачке. Неки од знакова упозорења за родитеље да ваше дете може да се користи Кристал Метх укључују "Метх ушћа, необјашњив губитак апетита, анорексија (са високим дозама и дуготрајној употреби) или повећати будност и активност. Предозирање: Веома је важно за родитеље и општу популацију да зна знаке предозирања да ли може да се лечи брзо и ефикасно. Они укључују: Губитак свести и кома Брже дисање Епилептичних напада или неконтролисано туитцхинг Прегревања Трке или неправилног срца Бол у грудима Опасност од предозирања метхампхетаминес значајно повећава са поли-дрога. Међу посебно опасне дроге метамфетамина комбинације су у комбинацији са ГХБ ', алкохол, екстази или виагра.
pogledaj komentare... >>

Данас је на пијаци у Врњачкој Бањи само констатована смрт младића 80. годиште. Он је и 6 случај у последњих годину дана у бањи који је умро од последица узимања хероина... Бог да му душу прости!
pogledaj komentare... >>

Psihoanalitička terapija Psihoanalitička terapija pokušava da dopre do nesvesnog kao izvora problema sa kojima se pacijent susreće. Kroz oslobađanje potisnutog stiče se uvid u pacijentove konflikte i motivacije. Psihonalitičar ohrabruje pacijenta da slobodno iznese sve o sebi i svom životu, bez straha da će zbog toga biti osuđen. U terapiji se, između ostalog, koriste tehnike slobodnih asocijacija (pacijent govori sve što mu padne na um, bez logičke i racionalne samokontrole) i tumačenja snova kako bi se pronašao skriveni, nesvesni obrazac pacijentovih mišljenja, osećanja i postupaka. Psihoanalitičku terapiju ometaju otpori - pacijent se zatvara i tako sprečava dalji rad na nesvesnom. U toku analize se javlja transfer - pacijent na analitičara prenosi svoje emocije prema drugim ličnostima iz života. Šta radi terapeut? - Podstiče pacijenta da kaže sve što mu je na umu; - Postavlja pitanja; - Rasvetljava, objedinjujući ono što je pacijent rekao; - Suočava pacijenta sa nekim vidom njegovog ponašanja, obično otporima; - Tumači nesvesne motivacije i njihovu vezu sa pacijentovim životom; - Tumači uticaj prošlih događaja na sadašnjost; - Tumači otpore, ukazujući pacijentu kako izbegava problem; - Tumači transfer, ukazujući pacijentu kako stari konflikti utiču na sadašnje odnose, uključujući i onaj sa analitičarem; - Tumači snove, tražeći pacijentovo mišljenje o njegovim snovima i njihovoj vezi sa sadašnjim problemima. - Rekonstruiše, procenjujući šta je to u prošlosti moglo da stvori sadašnje nevolje. Psihoanalitička terapija se zasniva na pretpostavci da će pacijent, upoznavši svoje nesvesne motivacije i konflikte, dospeti do uzroka svojih problema i tako uspeti da ih prevaziđe. Psihoanalitička terapija dugo traje jer podrazumeva istraživanje čitave ličnosti .
pogledaj komentare... >>

Mnoge muče teške, iscrpljujuće nesanice kojih uglavnom pokušavaju da se reše pomoću raznoraznih sredstava za spavanje. Poneki tako postaju pravi tabletomani. Nesanica međutim ima svoje uzroke koji se ne mogu ukloniti tabletama, pilulama i ostalim spoljašnjim sredstvima. Ti uzroci su duboko u nama, oni su deo našeg odnosa prema životu. Nesanica je posledica straha od tonjenja u san i prepuštanja snu. U osnovi je to strah od gubitka kontrole nad sobom i svetom oko sebe. San je gubitak voljne i racionalne kontrole nad sobom, što zastrašuje mnoge ljude. Naročito one koji su ponosni na svoju samokontrolu. Otkuda tako velika potreba za samokontrolom? Čega se to boje ljudi koje užasava pomisao na gubljenje vlasti nad sobom, pa makar to bilo i samo u snu? Boje se da na površinu ne ispliva nešto što sa mukom potiskuju. Nešto što čuči negde u njihovoj unutrašnjosti i vreba priliku da iskoči. Nešto što ne žele da priznaju ni samima sebi. Želje, osećanja, misli koje se bitno razlikuju od svesnog i racionalnog stava koji su zauzeli, kao i od predstave koju su o sebi stvorili. To je nešto što preti da ih raznese u paramparčad, da potpuno uništi s krajnjom mukom održavano jedinstvo njihove ličnosti. Samokontrola je način da se na silu, pomoću pomnog nadzora, uspostavi kakvo-takvo unutrašnje jedinstvo i time prevlada duboka emocionalna pometenost. Gubitak samokontrole predstavlja ogromnu opasnost po unutrašnje jedinstvo. Otuda tako veliki strah od svega onoga što izmiče kontroli, uključujuči tu i san. Drugi su pak ljudi opsednuti potrebom da kontrolišu i nadziru svet oko sebe, podsvesno uvereni da tako obuzdavaju opasnosti koje odasvud prete. Upinjući se da uvek ostanu budni, oni liče na vojnike koji su neprekidno na straži. Prepustiti se snu za te ljude znači ostaviti svet bez nadzora. I time otvoriti mogućnost da se dogodi nešto strašno ili bar krajnje neprijatno. Za te ljude je san krajnja neopreznost. Nesanica je izraz njihovog odbijanja da se, makar privremeno, odreknu nadzora nad pretećim i neprijateljskim svetom. Nema lakih i brzih rešenja za neprilike koje nas muče. Sve je u nama duboko povezano. Ukoliko želimo da prevaziđemo nevolje, moramo se temeljno pozabaviti sobom. Ko želi da se reši nesanica, mora se suočiti sa svojom potrebom za kontrolom i samokontrolom. Sve drugo je tek privremeno gašenje požara koji može uvek iznova buknuti.
pogledaj komentare... >>

Još davno su cinici govorili kako visina koeficijenta inteligencije (IQ) govori samo koliki ćete koeficijent inteligencije postići na budućim testovima IQ-a, a da sa uspehom i zadovoljstvom u životu i nema baš mnogo veze. Zbog toga se pojavila nova mera – emocionalna inteligencija (EQ). Jednostavno rečeno emocionalna inteligencija je sposobnost prepoznavanja osećaja, njihovog jasnog identifikovanja, razumevanja, sposobnosti kontrolsanja i korišcenja za izražavanje misli. Samo po sebi je razumljivo koliku ulogu osećaji imaju u nošenju sa svakodnevnim situacijama, komuniciranju s drugim osobama i najvažnije koliku oni ulogu imaju u donošenju odluka. Koncept EQ pojavio se 1990. godine kada su psiholozi John Mayer i Peter Salovey objavili tekst pod nazivom „Emotivna inteligencija“, a svoju svetsku afirmaciju doživio je 1995. godine kada je Daniel Goleman objavio svoj best seller s istim naslovom. Za razliku od IQ-a, okružuje nas mnoštvo dokaza kako visoki EQ uglavnom jamči uspeh, bilo privatno ili poslovno. Emocionalno inteligentna osoba neće se lako zbuniti, retko žali za svojim odlukama ili postupcima, te se vrlo dobro nosi sa stresom. Ona prihvata izazove i ne slama se pod pritiskom, samo-ograničavajuća je, ali ima visoko samopouzdanje i zna prepoznati svoje vrednosti. Uglavnom je zdravija i više zadovoljna životom. Najvažnije od svega je da za razliku od IQ-a koji je definisan rodjenjem, EQ se može razvijati, može se raditi na njegovom povećanju bez obzira na godine. Za razliku od IQ-a EQ je i teže meriti. Ipak, znanstvenici su razvili nekoliko načina merenja, a najpoznatiji je razvio Reuven Bar-On, izraelski psiholog. On definise sledeće kriterijume: Intrapersonalna skala – Govori kako osoba vidi sebe i koliko je kompetentna identifikovati različite emocije u isto vreme. Ova kategorija takođe meri samopouzdanje, samosvesnost i nezavisnost osobe. Interpersonalna skala –Odnosi se na odnos osobe s drugim osobama prema dve najvažnije stvari: 1. Empatija – sposobnost osobe da oseti tuđe emocije 2. Društvena odgovornost – svest o doprinosu za opste dobro Interpersonalni odnosi – Oni mere sposobnost osobe da kreira i zadrži obostrano zadovoljavajuće odnose s drugim ljudima, s velikom dozom intimnosti i iskrenosti. Tu se cene osobine poput razumevanja tuđih problema i situacije, fleksibilnost i tolerancija. Skala upravljanja stresom – Pokazuje koliko je neka osoba dobra u tolerisanju stresa i kontrolisanju impulsivnih reakcija. Skala raspoloženja – Emocionalno inteligentni ljudi su sretniji i optimističnijeg pogleda, jer se dobro nose s negativnim osećajima. Naravno, ljudi su nepredvidivi i teško je potpuno zavladati svojim osećajima, ali to ne znači da ne biste trebali pokušati. Kako povećati emocionalnu inteligenciju?! 1 – Naučite prepoznati osećaje Stalno sami sebi pojašnjavajte svoje osećaje. Često se zapitajte „kako se osećam?“, a ako osećate čitav niz različitih emocija, razlučite ih i rangirajte ih. Ali nikad ih nemojte preuveličavati, ali ni minimalizovati. 2 – Preuzmite odgovornost za svoje osjećaje Nemojte tražiti vanjska objašnjenja za ono što osećate ili stalno sebe prikazivati kao žrtvu. Prepoznajte što osećate i pokušajte razumeti zbog čega to osećate. 3 – Predvidite svoje osećaje Naučite unapred predvideti kako ćete reagovati nakon određenog događaja ili akcije. Izbegavajte raditi stvari koje će inspirisati negativne osećaje. 4 – Pitajte druge kako se osećaju Ne možete znati kako se neko oseća ako ga ne pitate osim ako imate izrazito razvijenu empatiju. U svakom slučaju, morate ih prvo razumeti da biste mogli saosećati s njima. Slušajte ih pažljivo bez predrasuda. 5 – Budite manje osetljivi Ako neko kaže nešto s čim se ne slažete, nemojte se odmah povlačiti ili napadati. Ovakve reakcije govore samo kako se ne možete nositi s kriticizmom. Umesto toga, zahvalite na iskrenosti i usredsedite se na vrednost njihovih komentara. 6 – Probleme sagledajte celovito Kada vam se nešto loše dogodi i mislite kako propada celi svet, razmislite o tome koliko je vaš problem zaista ozbiljan. Koliko će on važnosti imati za 10 godina? Deset meseci? Deset dana? Deset minuta? TEST EMOCIONALNE INTELIGENCIJE – EQ Iskreno odgovorite na sledećih 10 pitanja sa da ili ne. Možete li jasno izraziti svoje osećaje u najjednostavnijoj rečenici – „Osećam…“? Možete li prepoznati različite osećaje? Jeste li emotivno nezavisni o drugima? Možete li prepoznati zbog čega se osećate tako kako se osećate? Možete li uvek kontrolisati svoje ponašanje? Jeste li sposobni zaboraviti pogreške i ostaviti iza sebe ono za čim žalite? Jeste li zadovoljni sa svojim postignućima? Iskorištavate li svoje potencijale? Misle li drugi kako imate visoko mišljenje o sebi? Prihvatate li sebe takvim kakvi jeste? Emocionalno inteligentni ljudi će odgovoriti s „DA“ na 8 do 10 pitanja. Vi?
pogledaj komentare... >>