Da li lečenje heroinskih ovisnika spada u prevenciju od narkomanije?
Prevenciju zavisnosti od droga treba posmatrati u kontekstu šire redukcije problema vezanih za droge na nivou populacije. Ciljevi terapije su da se redukuje morbiditet i mortalitet uzrokovan korišćenjem psihoaktivnih supstanci, dok pacijenti ne dostignu fazu potpune apstinencije. Strategije uključuju ranu dijagnozu, identifikaciju i zbrinjavanje infektivnih bolesti, kao i drugih medicinskih i socijalnih problema, stabilizaciju i održavanje farmakoterapijom (za zavisnike od opijata), savetovanje, pristup odgovarajućim službama, omogućavanje socijalne integracije.
Ko treba da se bavi lečenjem heroinskih ovisnika?
Osobe zavisne od droga imaju kompleksne potrebe. One su pod rizikom od HIV infekcije i drugih krvnih patogena, za razvijanje komorbidnih somatskih i mentalnih poremećaja, zavisnosti od više psihoaktivnih supstanci, uključivanja u kriminalne aktivnosti, i problema u ličnim odnosima, sa zaposlenjem i smeštajem.
Njihove potrebe zahtevaju saradnju zdravstvenih stručnjaka, službi socijalne zaštite, volontera, i pravosudnog sistema. Zajednička briga i integracija službi su primeri dobre prakse u zaštiti zavisnika od droga. Lekari opšte prakse mogu identifikovati i lečiti akutne epizode intoksikacije i apstinencijalne krize, i obezbediti kratkotrajno savetovanje, imunizaciju, testiranje na HIV, redovne ginekološke preglede, savetovanje u vezi sa planiranjem porodice i upućivanje na dalje lečenje. Savetovanje i druge bihejvioralne terapije su kritične komponente efikasnog lečenja zavisnosti, zato što mogu da pomognu u razvijanju motivacije za lečenje, veština za prevladavanje stresa, i teškoća u ličnim odnosima.
Supstituciona farmakoterapija je efikasan dodatak savetovanju, naročito za opioidne zavisnike. Kako većina zavisnika od droga puši, mora se obezbediti savetovanje za prestanak pušenja i terapija nikotinske zavisnosti. Grupe samopomoći su, takođe, važan dodatak stručnoj pomoći.
Koliko traje lečenje, odnosno skidanje sa heroina?
Medicinska detoksikacija je samo prva faza lečenja zavisnosti, ali sama po sebi ne rešava dugotrajnu zloupotrebu droga. Treba obezbediti dugotrajno lečenje, i lečiti i komorbidne psihijatrijske poremećaje, da bi se smanjila stopa recidiva. Većina pacijenata iziskuje najmanje tri meseca lečenja da bi se postiglo značajno poboljšanje.
Zašto bi se država bavila lečenjem heroinskih ovisnika?
Intravenska primena nezakonitih droga predstavlja posebnu opasnost za javno
zdravlje. Zajedničko korišćenje špriceva povezano je sa transmisijom krvnih patogena (naročito HIV, hepatitis B i C) i odgovorno je za širenje HIV infekcije u
mnogim zemljama u kojima je korišćenje droge putem injekcija široko rasprostranjeno. Osobe koje koriste injekcije i koje nisu uključene u lečenje imaju šest puta veću šansu da budu inficirane HIV virusom nego one koje se uključe u lečenje i ostanu u njemu.
Važno je da službe koje se bave lečenjem osoba zavisnih od droga obezbede procenu prisustva HIV/AIDS-a, hepatitisa B i C, tuberkuloze i drugih infektivnih bolesti, i kad god je moguće, lečenje ovih stanja, kao i savetovanje pacijenata da bi im se pomoglo da prestanu sa rizičnom upotrebom intravenskih droga. Lečenje zavisnosti od droga je isplativo, tako što redukuje zloupotrebu droga za 40–60% kao i pridružene zdravstvene i socijalne posledice, kao što su HIV infekcija i kriminalna aktivnost. Efikasnost lečenja zavisnosti od droga može se uporediti sa stopom uspešnosti lečenja drugih hroničnih bolesti kao što su dijabetes, hipertenzija i astma (NIDA, 2000).
Pokazano je da je lečenje jeftinije od alternativnih metoda kao što je nelečenje zavisnika ili njihovo zatvaranje. U Sjedinjenim Američkim Državama, na primer, prosečni troškovi za jednogodišnje lečenje metadonskim programom iznose oko 4.700 US$ po pacijentu, dok jednogodišnje izdržavanje zatvorske kazne iznosi oko 18.400 US$ po osobi.
*tekstovi preuzeti iz Izveštaja o svetskom zdravlju 2001. godine, izdavač -Svetska zdrastvena organizacija: Mentalno zdravlje: novo razumevanje, nova nada