Pod preventivnim radom podrazumevaju se intervencije pre nego što se pojavi zdravstveni problem, što znači prekidanje mreže uzročno posledičnih veza koje dovode do zdravstvenog i socijalnog problema. Primarna prevencija se bavi uticajima na ponašanje i stavove ciljnih grupa. To obuhvata motivaciju ljudi da promene svoj način života u željenom pravcu.
Iz Nacrta startegija za borbu protiv droga u Republici Srbiji za period od 2008. do 2012. godine:
3.1 Primarna prevencija
Primarna prevencija ima za cilj promovisanje života bez droga i sprečavanje korišćenja droga, naročito kod mladih.
Primarna prevencija može biti opšta, selektivna i indikovana, zavisno od toga da li je usmerena na celokupnu zajednicu, određene populacione grupe (u predškolskim ustanovama, školama, porodici, radnoj sredini i sl.) i pojedince ili grupe pod povećanim rizikom (vozači, piloti, zdravstveni radnici, vojnici, deca u domovima bez roditeljskog staranja, zatvorenici i dr.).
Ciljevi jesu:
1) smanjiti broj novih korisnika droga;
2) sprečiti ili odložiti prvi kontakta sa drogom;
3) podići nivo svesti pojedinca i društva o rizicima od droga;
4) mobilisati zajednicu u borbi protiv droga;
5) promovisati život bez droga.
Porodica
Edukacija roditelja i staratelja je vrlo važan segment na polju primarne prevencije. Osim osnovne edukacije roditelja o drogama, neophodno je osposobljavanje roditelja za dobru komunikaciju sa decom i jačanje sposobnosti porodice za rešavanje kriznih momenata. Porodica treba da pruži uslove za zdravo odrastanje dece, njihovo informisanje i donošenje odgovarajućih odluka.
Uz programe edukacije o uspešnom roditeljstvu, programe za razvoj socijalnih veština mladih, kao i programe za osnaživanje dece i mladih, kao i njihovih porodica neophodno je formiranje porodičnih savetovališta ili centara koji bi imali savetodavno – informativnu ulogu.
Specifični cilj:
– podići nivo znanja roditelja i staratelja o štetnom uticaju droga.
Mere (aktivnosti):
– edukacija roditelja i staratelja o drogama kroz rad stručnih saradnika u školama;
– unapređenje savetodavnog rada u ustanovama primarne zdravstvene zaštite i motivisanje zdravstvenih radnika za rad sa roditeljima i starateljima;
– razvijanje asertivne komunikacije roditelja sa decom;
– jačanje tehnika i sposobnosti za rešavanje problema i kriznih situacija u porodici.
Predškolske i školske ustanove
Bazični princip je uključenje predškolskih i školskih ustanova, kao celine, odnosno zajedničko učešće nastavnika, roditelja i dece u programima prevencije koji treba da su informativnog i edukativnog karaktera. Programi treba da budu prilagođeni uzrastu dece i prijemčivi, a takođe ih je nužno usmeriti i na rano indentifikovanje rizične grupe dece za koje treba razviti zaštitne preventivne programe.
Specifični cilj:
– podići nivo znanja i svesti kod dece i školske dece o štetnom uticaju droga.
Mere (aktivnosti):
– razvijanje zdravih stilova života mladih (vršnjačka edukacija);
– razvijanje socijalnih veština;
– pružanje informacija o rizicima konzumiranja droga mladima i roditeljima kroz školske kurikulume i radionice u školama;
– indentifikacija i redukcija faktora rizika u školskom okruženju;
– edukacija nastavnog kadra (edukacija edukatora).
Radna sredina
Preventivni programi za radnu sredinu moraju da sadrže aktivnosti koje se odnose na edukaciju i senzibilizaciju za problem korišćenja droga zaposlenih, rukovodećeg kadra, predstavnika sindikata i preventivnih službi. Takođe je važno omogućavanje adekvatnog tretmana osobama koje su pod rizikom ili su već zavisne od droga. Neophodno je organizovati aktivnosti u cilju sprečavanja korišćenja droga na radnom mestu, sa posebnim akcentom na zaposlene koji su pod povećanim rizikom zbog profesionalnog opterećenja: vozači motornih vozila, piloti, zdravstveni radnici i dr.
Specifični cilj:
– podići nivo znanja i svesti kod zaposlenih i poslodavaca o štetnom uticaju droga.
Mere (aktivnosti):
– edukacija i senzibilizacija rukovodećeg kadra za probleme vezane za droge;
– edukacija zaposlenih o rizicima vezanim za droge;
– omogućavanje adekvatnog tretmana osobama pod rizikom;
– smanjenje stigmatizacije i diskriminacije zavisnika od droga u radnoj sredini.
Zajednica
Intervencije u zajednici odnose se na mobilizaciju i aktivno učešće svih građana i civilnog sektora (nevladine organizacije i dr.), kao i odgovarajućih ustanova u oblasti unutrašnjih poslova, sudstva, zdravstvene i socijalne zaštite, i dr. u sprovođenju programa prevencije zloupotrebe droga. Promovisanje volonterstva u primarnoj prevenciji je takođe jedan od zadataka zajednice.
Specifični cilj:
– ojačati uključivanje lokalne samouprave i civilnog sektora u preventivne programe.
Mere (aktivnosti):
– edukativni programi za različite grupe, naročito mlade;
– promotivne kampanje o zdravim stilovima života;
– informisanje građana putem medija o štetnom uticaju droga;
– obeležavanje svetskog dana borbe protiv droga i sl;
– programi za mlade kroz terenski rad (outreach).
Druge institucije
Druge institucije kao što su domovi za decu bez roditeljskog staranja, zavodi za vaspitanje dece i omladine, vojne ustanove, vaspitno-popravni domovi i kazneno-popravni zavodi za maloletnike za izvršenje kazne, kazneno-popravni zavodi i dr. zahtevaju posebne programe prevencije.
Deca i mladi smešteni u ustanove socijalne zaštite suočavaju se sa brojnim faktorima rizika što ih čini posebno osetljivom populacijom.
Specifični cilj:
– podići nivo znanja i svesti kod dece i osoba koje borave u institucijama o štetnom uticaju droga.
Mere (aktivnosti):
– posebni edukativni programi za decu u domovima bez roditeljskog staranja;
– sprovođenje posebnih programa primarne prevencije.