Heroin

Šta je heroin?

Heroin (diacetilmorfin) je polusintetički derivat morfina, droge koja se proizvodi od opijumskog maka, i verovatno je najopasnija droga današnjice po brzini razvijanja i obimu zavisnosti koju izaziva. Heroin je prvi put proizveo Dresser 1898.godine u Nemačkoj kao lek za odvikavanje od morfina. Heroin u prirodi ne postoji izdvojen, nema ga čak ni u čauri i stabljici maka, a na tržište stiže kao kristalni prah. Čist heroin je bele boje kao i kokain, ali takav ne ide na tržište droga. Zavisno od čistoće smeše, odnosno o količini i vrsti supstanci koje su mu dodate, boja heroina varira od svetlosmeđe do smeđecrvenkaste. Da bi se povećala količina droge na tržištu a samim tim i zarada, svi dileri u lancu dodaju nabavljenoj smesi najrazličitije supstance (šećer i mleko u prahu, skrob, talk, gips, karbonat sodu, gips i dr.). Gorkog je ukusa. U žargonu se heroin najčešće naziva “dop”, “pajdo”, “H“, “horse“, „junk“, “žuto”“. Heroin je ilegalna, izuzetno adiktivna droga. Konzumira se intravenskim putem, pušenjem, ušmrkavanjem.

Način upotrebe

Heroin se konzumira ušmrkavanjem (brzo se apsorbuje preko sluznice nosa), pušenjem (zagrevanje heroina na aluminijumskoj foliji i udisanje njegovih para – tzv. „chasing the dragon“, „hvatanje zmaja“) ili injekcijom (intravenozno).

Za intravenozno uzimanje heroina potreban je špric, limunska kiselina za razređivanje smese (obično „limuntus“) kašika, staniol ili metalni čep sa flaše, i upaljač za zagrevanje smjese. Narkomani se najčešće bodu u venu na ruci, ali kako sumnjičavost okoline raste, tako i narkoman nalazi sve čudnija mesta na telu kao npr. u nogu, među nožne prste, u dojku, u prepone, u vrat. Zavisno od količine uzete droge, efekti heroina traju od tri do šest sati.

Korisnik heroina ubrizgava drogu i do četiri puta dnevno. Intravenozna injekcija stvara intenzivan i veoma brz početak euforije (5 do 8 sekundi), dok intramuskularna inekcija stvara relativno spor početak euforije (7 do 8 sekundi). Kada se heroin ušmrkava ili puši, maksimalni efekti se osete u roku od 10 do 15 minuta. Iako pušenje i ušmrkavanje heroina ne stvaraju uzbudjenje takve brzine i intenziteta kao intravenozno ubrizgavanje, istraživanja su potvrdila da sve tri forme unošenja heroina stvaraju zavisnost.

Efekti uzimanja heroina

Deluje za 5-8 minuta nakon ušmrkavanja, a intravenski deluje gotovo trenutno i izaziva osećaj euforije. Odmah nakon unošenja, heroin prolazi krvno – moždanu barijeru. U mozgu se konvertuje u morfin i napada opijatske represore. Svoje delovanje u organizmu heroin ostvaruje preko ovih receptora u mozgu i ono protiče kroz tri faze.

Prva faza (flash ili rush) je kratkog trajanja. Odlikuje se početnom snažnom euforijom, osećajem topline i blagostanja uz ubrzane otkucaje srca. Obeležava je i kutani erotizam, orgazam u trenutku aplikacije droge – flash. Osećaj euforije može biti praćen crvenilom kože, suvim ustima i otežalim ekstremitetima, kao i mučninom, povraćanjem i svrabom. Ubrzo po unošenju u organizam izaziva osećanje opuštenosti i toplote, kao i oslobađanje od fizičkog i mentalnog bola.

Nakon početnih efekata, korisnici ulaze u drugu fazu (stondiranje) i narednih su nekoliko sati pospani, uz prijatan umor sa meditacijama. Mentalne funkcije su zamagljene efektima heroina na centralni nervni sistem. Srce sporije kuca. Disanje je opasno usporeno, što ponekad može dovesti do smrti.

Treću fazu karakteriše ulazak u san, a posle buđenja nastupa umor, odsustvo motivacije, depresivnost, teskoba, strah uz neodoljivu želju za ponovnim uzimanjem heroina.

Nakon uzimanja heroina zenice su znatno smanjene, a kapci poluzatvoreni (kao pri iznenadnom susretu s jakim svetlom), oči mutne i vodenaste, neprestano češkanje zbog svraba, bledilo lica, tužan izgled lica, težak usporen i monoton govor, često nerazumljiv izgovor reči. Osoba “nafiksana“ heroinom ima oborenu glavu kao da se uspavljuje, neprestano pripaljuje cigarete koje ne ispuši nego ih pusti da gore prosipajući uokolo pepeo, paleći odeću i posteljinu. Redovno nema apetita, ali oseća neverovatnu želju za slatkišima.

Posledice uzimanja heroina

Posledice hronične zloupotrebe heroina su fizičke, psihičke i socijalne. Dugotrajna upotreba heroina uzrokuje mnoge štete, koje ne moraju biti povezane sa drogom. Često dolazi do velikih socijalnih problema, koji su posledica trošenja ogromnih iznosa novca (korisnici koji su stekli zavisnost iniciraju svoju dozu 2-4 puta dnevno), a i do zanemarivanja ishrane i ostalih uslova života, što može biti uzrok mnogim bolestima. Opšte posledice dugotrajne zavisnosti su emotivno, fizičko, psihičko i socijalno propadanje i gubitak interesa za bilo kakvu komunikaciju ili aktivnost osim nabavljanja droge.

Fizičke posledice

Dugoročni efekti heroina javljaju se posle ponovljene upotrebe u odredjenom vremenskom periodu. Kod hroničnih korisnika može doći do propadanja vena, bakterijskih infekcija krvnih sudova i sršanih zalistaka, čireva i ostalih infekcija mekog tkiva, bolesti jetre i bubrega. Posebno su česte infekcije na mestima uboda, u vidu potkožnih apcesa, upadljivih tragova zapaljenih ili skleroziranih vena, ili otečenih i modrih ruku usled otežane venske cirkulacije. Bolesti pluća (uključujući različite tipove upale pluća i tuberkuloze) mogu nastati kako zbog lošeg zdravstvenog stanja narkomana, tako i zbog depresivnih efekata heroina na disajne puteve. Mnogi dodaci u heroinu koji se prodaje na ulici mogu uključivati supstance koje se ne rastvaraju lako i tako blokiraju krvne sudove koji vode u pluća, jetru, bubrege ili mozak. To može prouzrokovati infekciju ili smrt ćelija na manjim površinama unutar vitalnih organa.

Naravno, zajedničko korišćenje pribora za ubrizgavanje heroina injekcionim putem može dovesti do infekcija kao što su hepatitis B i C, HIV i veliki broj ostalih virusa koji se nalaze u krvi i koje narkomani mogu preneti na svoje seksualne partnere i decu. Hronična intoksikacija smanjuje apetit i dovodi do rapidnog pada telesne težine, sa slabljenjem odbrambenih snaga organizma i sklonošću ka infekcijama. Kod zavisnika nijsu retki ni endokarditi, ozbiljna oštećenja moždane mase i kičmene moždine (demijelinizacija koja može da imponuje u svom početku kao multipla skleroza), i oštećenja perifernih nerava.

Psihičke posledice

Među psihičkim posledicama najznačajnija je snažno izražena psihička zavisnost. U početku dominira želja da se prijatni efekti ponove, a kasnije strah od apstinencijalne krize. Stanja depresivnih raspoloženja sa suicidnim idejama su veoma česta među zavisnicima od heroina. Često im se čini da je samoubistvo jedino rešenje problema u kom se nalaze.

Socijalne posledice

Zavisnik od heroina je bez inicijative i energije, gubi interesovanje za svoju profesiju ili školovanje, nezainteresovan je za međuljudske odnose, prija mu asocijalan način života ili isključivo okruženje drugih zavisnika. Prinuđen je da svakodnevno nabavlja neophodne količine droge, čija je prodaja mimo zakona, što gap o pravilu dovodi u niz nelegalnih situacija i uključuje antisocijalne aktivnosti (krađa, nasilje, ubistvo, prositucija).

Uticaj na trudnoću

Zloupotreba heroina može biti uzrok ozbiljnih komplikacija u trudnoći, kao sto su spontani pobačaj i prevremeni porodjaj. Deca rodjena od majki narkomanki izložena su većem riziku da dobiju Sindrom iznenadne smrti odojceta (Sudden Infant Death Syndrome – SIDS). Trudnice se ne smeju podvrgnuti detoksifikaciji pa je preporučljivo je lečenje metadonom. Iako deca rodjena od majki koje su uzimale metadon mogu pokazivati znakove fizičke zavisnosti, te se o njima mora voditi posebna briga, istraživanja su pokazala da su efekti izlaganja deteta metadonu u materici relativno neškodljivi.

Tolerancija

Kod redovne upotrebe heroina razvija se tolerancija. To znači da korisnik mora uzimati više heroina da bi postigao isti efekat koji droga stvara. Kao i drugi korisnici adiktivnih droga, i korisnici heroina postepeno troše sve više i više vremena i energije na uzimanje droge. Kad postane zavisan o heroinu, osnovna svrha života narkomana jeste traženje i uzimanje droge. Kako se povećava doza, vremenom se razvijaju psihička i fizička zavisnost. Sa fizičkom zavisnosti, telo se adaptira na prisustvo droge i ako se njena upotreba smanji ili potpuno obustavi javlja se apstinencijalna kriza.

Zavisnost

Jedan od osnovnih dugoročnih efekata heroina jeste zavisnost. Zavisnost je hronična, bolest, koju karakteriše prinudna čeznja za uzimanjem droge i koja stvara hemijske i molekularne promene u mozgu. Deli se na fizičku i psihičku zavisnost:

Fizička zavisnost

Ona podrazumeva prilagođavanje organizma na stalno prisustvo droge (ili PAS). Uskraćivanje ili nedostatak droge dovodi do burne reakcije organizma, sa simptomima i znacima koji se zovu apstinencijalna kriza. Kod korisnika «teških ilegalnih droga» apstinencijalna kriza je izuzetno neprijatna i teška i jednom doživljena ostavlja strah od ponovnog javljanja, što je i razlog da su oni spremni na sve da ne dožive ponovo tu krizu.

Psihička zavisnost

Ona podrazumeva psihološko prilagođavanje na korišćenje neke psihoaktivne supstance. Ispoljava se kao žudnja koja postaje osnovni pokretač ponašanja. Zavisnik vremenom sve više počinje da se oslanja na drogu i ona postaje neka vrsta «psihičke štake» i glavno sredstvo za rešavanje svih problema. Pomoću droge zavisnik beži od neprijatnih osećanja i teškoća, ili na jednostavan način zadovoljava potrebu za osećanjem trenutnog zadovoljstva. Zavisnik drogu ne doživljava kao problem već kao rešenje problema, ali je ovo početak začaranog kruga u kojem se gubi sposobnost koje je stekao jer je upravo rešavanje problema i prevazilaženje poteškoća ono što nas jača i za život osposobljava.

Kod nekih narkomana zavisnost se razvila vrlo brzo, pa su prve apstinencijske krize doživeli već nakon desetak „šutova“. Neki su postali zavisni nakon više od godinu dana neredovnog uzimanja heroina. Utvrđeno je da se zavisnost o heroinu razvije nakon tri nedelje svakodnevnog uzimanja ove droge. Nakon prvog, pa makar i „najblažeg“ kriziranja motiv uzimanja droge bitno se menja. Koji god je bio motiv za prvi „šut“ – znatiželja, nagovor, inat, želja za novim iskustvom – on nestaje i ostaje samo jedan motiv. Ostaje strah od krize, odnosno želja da se kako-tako funkcioniše jer bez heroina to je nemoguće. Nakon što se narkoman „navuče“ tj postane zavistan, on nastavlja da se drogira kako bi i dalje održao utisak da je onaj isti čovek od pre. Nijedan narkoman, odnosno zavisnik nije bio svestan šta ga čeka, Uverenje o bezbednosti heroina koje šire dileri ili predrasuda da je osoba jača o heroina I sposobna da ga kontroliše toliko je jaka da je očito jača od zdravog razuma, jer su gotovo svi zavisnici mišljenja da se zavisnost ne može desiti njima.

Apstinencijalni sindrom ili apstinencijlana kriza, koja se kod redovnih korisnika može javiti i nekoliko sati po zadnjem unošenju droge, stvara nervozu, nemir, gubljenja sna, agresivnost, bunilo, gubitak moći rasudjivanja, nepovezan govor, bol u kostima i mišićima, dijareju i povraćanje, osećaj hladnoće, groznica praćena ježenjem kože, trzanje nogu, samoubilačke tendencije, sklonost kradji i druge simptome. Najjači intenzitet apstinencijalne krize se javlja izmedju 24 i 72 sata po zadnjem uzimanju droge i počinju da opadaju posle sedam dana. Kod nekih ljudi apstinencijalna kriza traje i po nekoliko meseci. Iznenadna apstinencijalna kriza kod teških zavisnika koji su lošeg zdravstvenog stanja moze biti fatalna, iako se smatra da je apstinencija od heroina manje opasna nego apstinencija od alkohola ili barbiturata. Može izazvati smrt kod fetusa majki zavisnih o heroinu.

Lečenje

Postoji široka paleta tretmana heroinske zavisnosti, različiti načini lečenja koji imaju efekta. Lečenje je daleko efikasnije ukoliko se započne ranije, a načini lečenja zavise od individue. Dosad se pokazalo da najbolje rezultate daje kombinacija terapije medikamentima sa ostalim tehnikama, u kom slučaju pacijenti najčešće prestaju uzimati heroin (ili druge opijate) i vraćaju se stabilnom i produktivnom zivotu.

Detaljnije u kategoriji LEČENJE…

Smrt predoziranjem (OVERDOSE)

Veoma čest uzrok smrti kod heroinskih zavisnika je predoziranje koje utiče na depresiju respiratornih organa i prestanak disanja. Zavisnik može, u nameri da izvrši samoubistvo, svesno uzeti veću količinu droge od one na koju je navikao ili pak nesvesno uzimanjem uobičajene količine heroina, ali veće čistoće. Kako se sav ulični heroin meša sa različitim supstancama njegova čistoća varira od slučaja do slučaja, od dilera do dilera. Zavisnici koji imaju svog stalnog dobavljača naviknuti su i na njegov način „rezanja“ heroina, odnosno na procenat heroina u smesi koju uzimaju. Promena dilera ili promena pošiljke ponekad znači i smrt zbog predoziranja jer nova pošiljka sadrži više heroina. Zanimljivo je da diler koji je je izgubio zavisnika zbog „overdoze“ ne gubi klijente, naprotiv, vrlo se brzo pročuje da on ima dobru robu koja se može još jednom „preseći“.

Speedball, odnosno istovremeno uzimanje heroina i kokaina nosi izuzetan rizik od smrti predoziranjem. Kokain deluje kao stimulans podižući krvni pritisak, dok heroin utiče na usporavanje rada srca i obaranje krvnog pritiska, ovo može dovesti do zastoja rada srca i respiratornih organa i prouzrokovati smrt.

Zapaženo je da i relativno male doze heroina mogu da izazovu smrt usled karidovaskularnog kolapsa i plućnog edema. Ovaj sindrom, čije posledice mogu da budu fatalne po bolesnika, poznat je u naučnoj literaturI kao:

Akutna fatalna reakcija ili sindrom X

Ovaj sindrom izaziva akutno nastalu smrt zavisnika, dok se igla još nalazi u veni. Dugo vremena se smatralo da je ovaj incident posledica farmakološkog predoziranja. Kasnijim istraživanjima utvrđeno je da je smrt u jednom broju slučajeva nastupala iako je nivo droga u krvi bio nizak i da i drugi faktori mogu uticati na smrt osim povećane doze heroina. Jedan od najčešćih uzroka akutne fatalne reakcije bio je korišćenje više droga istovremeno, uključujući i alkohol i depresore centralnog nervnog sistema.Takođe, nastupanje smrti u ovakvim slučajevima često je izazvano značajnim nakupljannjima tečnosti u plućima i mozgu, što je veoma slično teškim alergijskim reakcijama, recimo, na pencilin. S obzirom na prisustvo brojnih drugih supstanci u uličnom heroinu, alergijske reakcije na njih su vrlo očekivane. Još jedan uzrok akutne fatalne reakcije je gušenje refleksa za povraćanje i aspiracija (usisavanje) crevnog sadržaja u pluća. Ovo može da se desi kada se heroin injicira nakon obilnog obeda, a korisnik pod dejstvom droge zapadne u stanje pospanosti. Kao posledica nastupa gušenje i smrt.

Znaci overdose-a:

Predozirana osoba se najčešće sruši i poplavi odmah nakon ubrizgavanja heroina u venu, ali predoziranje može nastati i nakon nekoliko sati, naročito Metadonom.

• osoba sporo, nejednako ili bučno „krkljajuće“ diše
• ne može da se probudi
• ima izrazito uske zenice
• poplavele usne

Šta učiniti ako se neko predozira?

• Pomozi mu, ali pazi da se ne povrediš na iskorišćene i bačene igle i špriceve. Proveri da li je svestan, prodrmaj ga i pozovi po imenu. Ponekad pomaže da osobu snažno uštipneš za resicu uva, ali nemoj raditi ništa što je može povrediti. Ako je i dalje u nesvesti proveri disanje – stavi uvo na njegova usta, slušaj disanje, gledaj da li se grudi/trbuh spuštaju i dižu (najmanje 10 sekundi).
• Ako je u nesvesti i ne diše – ZOVI ODMAH 94 HITNU POMOĆ – reci im, ako znaš, šta je osoba uzela ili šta inače uzima.
• Ako je u nesvesti, a diše, skini mu/joj povez sa ruke, izvuci iz usta sve što bi moglo uzrokovati gušenje (hrana, jezik osobe) , OKRENI GA NA STRANU, nagni mu/joj glavu unazad i osiguraj da se ne prevrne na ledja ili trbuh dok ti zoveš Hitnu pomoć.
• NIKAKO MU NEMOJ davati hranu ili piće, nemoj ga stavljati u kadu, niti bilo šta ubrizgavati u venu.
• Ostani s njim ako možeš, a ako ne možeš, smesti ga sigurno pre odlaska. POLICIJA dolazi samo ako je pozove Hitna pomoć zbog nečije agresivnosti ili ako neko umre.

Kako prepoznati heroinskog zavisnika

Indicije da je neko zavisnik, treba uvek uzimati sa maksimalnim oprezom i nikada ih ne smatrati dokazom već samo onim što one i jesu – indicije za sumnju. Sve nabrojane znakove treba uzeti kao eventualno polazište za sumnju da je kod jedne osobe razvijena bolest zavisnosti ili, pak, zloupotreba heroina. Takođe, pojedini znakovi ne moraju biti isključivo vezani za korišćenje narkotika. Osoba koja koristi heroin će u najvećem broju slučajeva pokazivati nekolicinu navedenih znakova.

Znakovi koji upućuju na sumnju da osoba možda konzumira heroin:

• promena ponašanja u smislu smanjene zainteresovanosti za bilo šta, pa i porodicu i do juče najbliže prijatelje;
• preterano česta pospanost, povremeno kratkotrajno padanje u san čak i za stolom, često „kljucanje“ (padanje glave, polu-san) u društvu;
• promene afiniteta u ishrani i naglo postupno favorizovanje slatkiša, kolača, naročito onih sa kremom, pudinga i sokova;
• pojava tragova uboda igle na pregibu leve ruke kod dešnjaka, odnosno desne ruke kod levaka, mali tragovi krvi na rukavima košulja i potkošulja;
• promena izraza očiju, i to tako što izgledaju svetlije budući da je zenica vrlo smanjena, skoro nevidljiva;
• u trenucima povećane uznemirenosti i pokazane želje da što pre ode iz kuće ili se izdvoji u svoju sobu, oči osobe izgledaju tamnije usled proširenja zenica pred nadolazeću krizu;
• promena ponašanja u smislu predugog zadržavanja u WC-u posle pažljivog zaključavanja vrata;
• vrlo česte promene raspoloženja. Na primer, osoba je nervozna, agresivna i razdražljiva pre izlaska iz kuće, a po povratku je blaga, opuštena i puna emocija prema ukućanima.
• telesno slabljenje, mršavljenje, gubitak apetita i opšta neuobičajena zapuštenost izgleda;
• prebrzo trošenje džeparca ili plate, povremeno nestajanje manjih svota novca iz zajedničkog kućnog sefa, nestajanje manjih vrednih predmeta, posebno zlata i nakita;
• nagorele kašike (sa donje strane), pronalaženje limuntusa ili vatica u sobi.
• dugo ostajanje do kasno u noć i spavanje do popodnevnih sati, praćeno jutarnjom nervozom
• česti izlasci iz kuće sa (često) kraćim ili dužim zadržavanjem
• pronalaženje delova slamčica ili papira i novčanica uvijenih kao slamčica, koje se koriste za ušmrkivanje heroina
• pronalaženje izgorelih komada aluminijumske folije ili folije od mančmelou-a, jer se iste koriste za pušenje heroina tako što se isti prospe na foliju pa se zatim sa donje strane zagreva upaljačem.
• usporen govor i neprekidno češanje (svrab po telu)
• druženje sa osobama za koje je već poznato da su zavisnici o heroinu ili su ulični preprodavci droge.
• odbijanje da se uradi test za određivanje prisustva droge u urinu ili krvi, što je gotovo siguran znak za sve vrste droga

Izvori:

en.wikipedia.org
www.mirijevo.co.yu
www. narkovodic.tripod.com
www.stetoskop.info – Dr Vlada Radivojević : Predoziranje (Overdose) u narkomaniji
Dr Stevan p. Petrović : Droga i ljudsko ponašanje