Šta je LSD?
LSD je najpoznatija i najrasprostranjenija psihodelična droga, njeni ulični nazivi su acid, kiselina, trip, dot… LSD ili dietilamid lizergične kiseline je jedan od najjačih halucinogena. Lizerginska kiselina je osnovno hemijsko jezgro koje se nalazi u svim alkaloidima iz raževe glavice, gljivice koja živi na klasju raži. LSD je jedan od mnogobrojnih polusintetskih derivata lizerginske kiseline. Proizvodi se sintetski. LSD nema mirisa, boje i ima neznatno gorak ukus.
Pojavljuje se u raznim oblicima: beli prašak rastvorljiv u vodi i alkoholu, u obliku malih belih pilula ili prašaka u različito obojenim kapsulama, u obliku bombona ili obojenih kocki šećera, u obliku drogom natopljenih komadića papira sa crtežima. Papirići su redovno oslikani sa najrazličitijim motivima i crtežima kao npr. Bart Simpson, Paja Patak, golub, indijskim slovom i simbolim ‘om’ itd.Način upotrebe
U organizam se unosi gutanjem tableta, kapsula, praškova i tečnosti, lizanjem papirića natopljenih drogom ili u vidu intravenskih injekcija. Nakon oralnog unosa efekat se primećuje nakon 15 do 45 minuta, kod intravenskog unosa nakon 5 do 10 minuta. Delovanje traje oko 12 sati, ponekad i do 24 sata, i ne može se zaustaviti. Dužina delovanja se ne može predvideti jer zavisi od individualnog raspoloženja svakog pojedinca u trenutku uzimanja droge. Na tržištu se pojavljuje u obliku obojenih kocki šećera, u kapsulama i tabletama, u obliku praha, komadića papira sa crtežima. U organizam se unosi preko usta – gutanjem tableta ili lizanjem drogom natopljenih listića.
Standardna doza LSD-a u proteklih 20 godina je između 50 i 150 mikrograma (hiljaditi deo miligrama) što LSD čini jednom od najjačih psihoaktivnih supstanci poznatih čoveku jer deluje u vrlo malim dozama. Jedna sličica sadrži dozu u spomenutom području, iako jačina varira zavisno o izvoru i proizvođaču i prosečni korisnik nema mogućnost direktno proveriti jačinu, nego se uzdaje u iskustva prijatelja, dilera,.. Spomenuta doza proizvodi veće vizualne, slušne i taktilne halucinacije, te su u klupskoj sceni puno češće manje doze (četvrtina, trećina, polovina originalne doze).
Istorija LSD-ija
16. aprila ratne 1943. godine švajcarski hemičar dr Albert Hofman je osetio “snoliko stanje” baveći se uobičajenim laboratorijskim eksperimentima. Posumnjao je da to osećanje ima veze sa novim hemijskim spojem na kojem je radio i koji se zvao dietilamid tartrat lizergične kiseline. Hofman je odlučio da delovanje nove supstance prvo isproba na sebi. Za početak eksperimenta uneo je u sebe gotovo neopisivo malu količinu, u kakvoj ni jedna do tada poznata supstanca nije bila aktivna u ljudskom organizmu. Svega 0.25 miligrama, odnosno četvrtinu hiljaditog dela grama. Gledano današnjim merilima, švajcarski naučnik je uzeo barem dva do tri čitava LSD-a, količinu koja je mnoge druge poslala na višednevno psihijatrijsko lečenje. No, doktor se nije predavao već je seo na bicikl i uputio se kući sa zastrašujućim haosom u glavi, uveren da je u potpunosti i nepovratno poludeo. U tom trenutku nije mogao ni pretpostaviti da će njegovo iskustvo, kao prvo psihodelično esid iskustvo ikad, poprimiti kultni status, a zahvaljujući nadljudskom postignuću vožnje bicikla na 250 µg LSD-a, događaj će postati poznat kao “Dan bicikla”. Tako je nastala jedna od najviše uzdizanih i najstrastvenije osuđivanih hemijskih supstanci u dvadesetom veku.
Posebno mesto zauzima legendarni Timoti Liri, poznat kao „apostol“ LSD-a, inače profesor psihologije na Harvardu gde je sprovodio „istraživanja“ na LSD-u . Zbog istih izbačen je s Harvarda, obzirom da je čak i najfleksibilnije naučnike bilo teško uveriti u naučnu opravdanost LSD partyja, koje je Liri organizovao, na trošak univerziteta. Liri je narednu deceniju proveo kao duhovni vođa hipi pokreta. Masovna upotreba LSD – ija u SAD obeležila je kraj 60tih, početak 1970tih godina. Književnik Oldous Haksli, svojom knjigom Vrata percepcije, (po kojoj Džim Morison nazvao svoju grupu “The Doors”) veliča LSD, zagovarajući da se stavi u masovnu upotrebu radi podizanja nivoa svesti čovečanstva. Haksli podstaknut svojim “pozitivnim” iskustvima na LSD-iju previđa činjenicu da ova supstanca kod različitih ljudi izaziva različite efekte, od kojih kako će istorija LSD pokazati, neki dovode do najmonstruoznijih zločina.
Iako se sam Hofman uvek trudio da njegovo otkriće ne dospe u pogrešne ruke, to se ubrzo desilo jer se za njega počela zanimati CIA. U opsežnom istraživačkom projektu pod nazivom MK ULTRA američka tajna služba je drogirala hiljade američkih građana LSD-om bez njihovog znanja i odobrenja. Nakon godina testiranja na vojnicima, ratnim zarobljenicima, psihijatrijskim pacijentima, sitnim kriminalcima, prostitutkama, gangsterima i vlastitim agentima, CIA ipak odustaje – delovanje LSD-a nije dovoljno predvidivo da bi se moglo iskoristiti u vojne i obaveštajne svrhe.
Nakon neuspelih pokušaja da iskoriste LSD u svoje svrhe, američke vlasti nastoje da ga pošto poto uklone sa ulica. LSD je 1967. stavljen van zakona u SAD. Ali i pored svih zabrana, LSD je nastavio da se širom sveta ilegalno proizvodi i dan danas.
Krvave stranice istorije LSD-ija upisane se 1969. godine kada su sledbenici sekte Čarlsa Mejsona na njegov nagovor, a pod dejstvom LSD-ija iskasapili sa 16 uboda nožem glumicu Šeron Tejt, ženu Romana Polanskog, u 8. mesecu trudnoće. Masakre nad nevinim civilnim stanovništvom u Vijetnamu američki vojnici najčešće su izvodili pod delovanjem halucinogenih droga, među kojima jeI i LSD. Drogama je u ovim slučajevima bila oroz za oslobađanje agresivnih i sadističkih poriva koje već postoje u ličnostima.
Hemija
Do danas nisu jasni tačni mehanizmi delovanja LSD-a, ali se pretpostavalja da deluje preko serotonergičkog sistema (preko 5-HT1 receptora). Eksperimenti su pokazali da LSD vrlo brzo nestaje iz krvotoka te se apsorbuje po organima, a najmanje je LSD-a upravo u mozgu, gde se koncentriše u područjima koja regulišu emocije. LSD takođe stimuliše vegetativni nervni sistem uzrokujući širenje zenica, porast temperature, porast nivoa šećera u krvi i pojačano izlučivanje sline.
Psihodelični efekti LSD-a prisutni su i nakon što samu supstancu više nije moguće detektovati u telu, što znači da LSD vrlo verovatno samo pokreće psihičke mehanizme koji uzrokuju stanje tripa.
Predoziranje, zavisnost, testovi
Kod LSD-a ne postoje klasični simptomi predoziranja, ali je kod vrlo jakih doza (preko 150 mikrograma) verovatnost paranoje i trajnih psihičkih posledica značajno je povećana. Smrtonosna doza LSD-a kod ljudi nije poznata i u svetu nije zabeležen ni jedan slučaj smrti povezane s intoksikacijom LSD-ijem, mada su poznati slučajevi samoubistava izazvanih psihozom ili halucinacijama na LSD-u. Smrtonosna doza za šimpanze je 5 mg po kilogramu, a neposredan uzrok smrti bio je prestanak rada respiratornih organa.
Testovi na LSD nisu uključeni u standardne testove na droge, zbog svoje složenosti i visoke cene. Nakon najviše 48 sati od uzimanja više se ne može detektovati u urinu, a u krvi već nakon najviše 24 sata od konzumacije.
Za LSD nije dokazano razvijanje fizičke zavisnosti, ali moguće je da ljudi postanu psihički naviknuti na redovno uzimanje LSD-a. Učestalim uzimanjem ne razvija se tolerancija, što znači da s vremenom nisu potrebne sve jače doze, kao što je slučaj kod npr. ekstazija. Tolerancija postoji jedino 2-3 dana nakon uzimanja, kada će ponovno uzimanje LSD-a izazvati slabe ili nikakve efekte.
Nije dokazana nikakva hemijska šteta uzrokovana LSD-om, kao npr. uništavanje neurona i sl., ali negativne psihičke promene koje su posledice loših iskustava na LSD-iju mogu biti trajne.
Delovanje
LSD deluje vrlo sporo a ceo trip može trajati i preko 12 sati. Počeci delovanja osećaju se tek 20-90 minuta nakon uzimanja, zavisno koliko je vremena prošlo od poslednjeg obroka. Česta je greška da neiskusni konzumenti zaključe kako doza nije dovoljna, te žele uzeti još. U tom periodu, LSD uzrokuje osećaj iščekivanja i napetosti, a ponekad i iznenadnog priliva energije te povećane osetljivosti na svetlo.
Narednih 15-30 minuta efekti LSD-a se pojačavaju (coming up), da bi dostigli vrhunac na platou, koji traje od 2 do 8 sati, zavisno od doze.
Na platou, konzument ima vizualne efekte i halucinacije kod otvorenih i zatvorenih očiju (OEV – open eye visuals i CEV – closed eye visuals), promenjeni tok svesti i razmišljanja, mentalnu i fizičku stimulaciju, osećaj uvida u „nešto više“ od običnog stanja svesti, pojačano kreativno razmišljanje, povećanu osjetljivost na spoljne podražaje, dublju percepciju muzike te opšte poboljšanje psihičkog stanja konzumenta. Vizuelni doživljaji se mogu pretvarati u čulne, i obrnuto. Osoba može opažati pulsirajuću ekscitaciju vazduha oko sebe i videti male, izvijugane, treperave i iskričave vestice svetla koje kovitlaju tamo –amo.
Na LSD-iju se mogu doživljavati ozbiljni poremećaji u oblasti telesne šeme, koja se obično definiše kao trodimenziona šema sopstvene telesnosti: Poremećaji doživljaja sopstvenog tela najčešće se odnose na veličinu, težinu i druga njegova obeležja. Ponekad osobe na tripu mogu da dožive i ekstremna iskustva kao što su doživljaji pretvaranja u neku životinju ili predmet u njihovoj okolini. Takođe, osoba pod dejstvom LSD- ija može doživeti smanjenje svog tela na subatomske structure ili pak ekspanziju do veličine galaksije. Uz sve ovo ide i osećanje bezgranične moći. Neke osobe na tripu opisivale su doživljaj tzv. “unurašnje” svesti o telesnim funkcijama, kada osećaju kako krv protiče kroz srce i vene, ili prate signale nervnog sistemai i aktivnosti mozga. Osoba pod dejstvom LSD- ija može doživeti i intenzivni erotski nadražaj.
Jedan od najkonfuznijih i najneprijatnijih efekata je istovremeno osećanje dve suprotstavljene emocije, kao što su na primer, strah i opuštenost, ljubav i mržnja prema istoj osobi, depresija i razdraganost. Osoba u stanju afektivne dezorijentacije, zapada u panično stanje kada nisu isključeni antisocijalni postupci prema okolini ili autoagresivne reakcije.
Vrlo su verovatne nagle promene raspoloženja koje mogu varirati od duboke depresije do euforije. Zbog pojačane osetljivosti na spoljne nadražaje, vrlo je značajan ambijent u kojem se LSD konzumira i muzika koja ga prati. Moguće je da i jedan bezazlen zvuk skrene misli u pogrešnom smeru, uzrokujući osećaj paranoje, kao i da najsitniji vizualni detalji uzrokuju depresiju kod konzumenta.
Ključno je stanje svesti u kojem osoba konzumira LSD . Prošli događaji, preživljene traume i potisnuta sećanja mogu se ponovo proživeti, uzrokujući strah, izgubljenost i konfuziju. Stoga, osobe koje su psihički nestabilne, nezrele, nesigurne nikako ne bi smele konzumirati LSD. Isto važi i za maloletne, jer duboka i jaka emotivna iskustva pokazuju se kao prevelik teret na još neizgrađenu ličnost maloletnika. Eksperimenti rađeni 1950.-ih pokazali su da je tadašnja terapija LSD-om na maloletnicima neprimenjiva, te da su negativni efekti puno izraženiji.
Moguće štetne posledice
Nemoguće je predvideti kakvo će biti delovanje LSD-a. Moguće je da sve prođe u redu i da konzument proživi dobar trip, a opet moguća su stanja duboke paranoje, psihoze i konfuzije, koja ostavljaju duboke psihičke posledice, od kojih se osoba oporavlja mesecima. Zabeleženi su slučajevi osoba koje se nikada nisu spustile s tripa, te su ostale „zarobljene“ u tom stanju, na dugotrajnom lečenju u odgovarajućim ustanovama.
Flash back
Čest fenomen koji prati uzimanje ove droge je i “flash back”, povratna psihotična reakcija, koja se karakteriše ponovnim javljanjem dela ili svih efekata droge ili “tripa”- danima, mesecima, pa i godinama posle poslednje uzete doze. Ovaj fenomen traje nekoliko sekundi tokom kojih se nevoljno, spontano, vraćaju halucinatorni efekti i obično se javlja nakon jačeg uzbuđenja ili prilikom uzimanja neke druge psihoaktivne supstance. Iako je obavljeno dosta istraživanja na ovu temu nije razjašnjeno na koji način se dešavaju fleš bekovi. Ideja da LSD ostaje u organizmu do kraja života, koju su pojedini krugovi u Americi zagovarali, odbačena je jer za nju nema naučnih osnova. Flaš bekovi se javljaju i kod osoba koje su LSD uzele samo jednom u životu. A istraživanja su pokazala različite podatke vezane za procenat osoba koje doživljavaju flaš bak u populaciji korisnika LSD-ija i on se kreće od 15% do 77%. Istraživanja su utvrdila da postoje tri tipa vizuelnih fleš bekova: iskrivljena vizuelna percepcija, intenzivirani vizuelni doživljaji I neželjene slike u glavi – halucinacije.
Upozorenje
- Ekstremno je opasno je dati nekome LSD bez njegovog znanja. Osoba tada nije svesna da su halucinacije posledica LSD-a, već ih doživljava kao stvaran svet ili zaključi da gubi razum, što može ostaviti ozbiljne posledice na njeno mentalno zdravlje ili izazvati opasne situacije.
- Osobe s porodičnom istorijom psihičkih bolesti, posebno šizofrenije nikako ne smeju konzumirati LSD.
- Trudnice ne bi smele uzeti LSD.
- Nikako ne konzumirati LSD za vreme vožnje, ili obavljanja neke druge radnje koja može biti potencijalno opasna.
Kako prepoznati da je osoba pod dejstvom LSD-ija?
Znakovi koji nas upućuju na sumnju da je osoba možda pod dejstvom LSD-a ili neke druge halucionogene droge:
- promena ponašanja vezana za percepciju, ponekad se čuje da osoba osluškuje neke glasove kojih nema ili da u šarama zavese ili stonjaka vidi nešto izuzetno važno i značajno;
- promena ponašanja na način da vi počinjete verovati kako je osoba koju poznajete naprosto poludela i da živi neku sasvim drugu dimenziju o kojoj vi nemate pojma;
Izvori:
www.erowid.org
www.spica-info.hr
www.wikipedia.org
www. narkovodic.tripod.com
www.stetoskop.info
Dr Stevan p. Petrović : Droga i ljudsko ponašanje
Dr Minja Jovanović: Anatomija adikcije